Европа је преживела зиму без енергетске кризе захваљујући Кини, пише "Блумберг". Строге мере борбе против ковида ограничиле су економски раст Кине и њен апетит за течним природним гасом (ЛНГ), што је омогућило другима да се снабдеју истим.
Та "помоћ" би сада могла да се претвори у утицај јер Кина жури да обезбеди ЛНГ за наредне године, потписујући најдугорочније купопродајне уговоре од било које друге земље.
Према анализи података "Блумберга", компаније са седиштем у тој земљи чине отприлике 15 одсто свих уговора о испоруци ЛНГ до 2027.
Чак и ако ти кинески купци на крају препродају велике количине најбољим понуђачима у Европи - као што су то учинили прошле године - и даље би преузели контролу над огромним делом кључног енергента. То је тренд који се види у многим производима, од бакра до ретких земних метала, наводи "Блумберг".
Процењује се да је Кина прошле године препродала најмање 5,5 милиона тона ЛНГ-а, према месечном истраживачком извештају "ЕНН Енерџија" из јануара. То је еквивалентно отприлике шест одсто укупног обима спот тржишта, што земљу чини огромним добављачем.
"Да није било ниже кинеске потражње ЛНГ-а 2022. године, глобално тржиште гаса - и европска енергетска безбедност - били би у далеко опаснијем стању", каже Сао Кавонић, енергетски аналитичар у "Креди Свис групи".
Према подацима "Блумберга", Кина је потписала више уговора са америчким извозницима него било која друга земља од 2021. године, а "Синопек" је прошле године потписао један од највећих уговора ЛНГ индустрије икада са Катаром. На видику је још послова, пошто су компаније у преговорима са извозницима у САД, а такође су у преговорима са Катаром, Оманом, Малезијом и Брунејем, кажу људи који су упознати са овим разговорима.
"Кина еволуира од брзорастућег увозног тржишта до флексибилнијег играча са повећаном способношћу да уравнотежи глобално тржиште ЛНГ-а", навео је "Шел" у свом годишњем извештају о изгледима за ЛНГ објављеном прошле недеље.