Немачка аутомобилска индустрија посрће већ дуго, а тунелу у ком се тренутно налази чини се да нема краја. Месецима стижу вести о отказима, реструктурирању и паду производње. Радници су на улицама, а ни директорима се не пише добро. "Фолксваген" је најавио да ће у оквиру новог програма штедње отпустити 50.000 радника, а смањиће и број радних места у менаџменту за 25 одсто. Највећи европски произвођач аутомобила "Фолксваген" је снизио прогнозу овогодишњег пословања због једнократних трошкова у вредности од 10 милијарди евра и упозорио на "даље погоршање тржишног окружења".
Због пада производње аутомобила, да погони не би остали да зврје празни, а радници без посла, појавила се идеја да се у овим фабрикама производи опрема за потребе одбране. Стручњаци, међутим, указују да је план за прелазак некадашњег аутомобилског гиганта у војну индустрију пун рупа и да оружје не може бити алтернатива аутомобилима.
Овај сектор се суочава са све већом конкуренцијом кинеских произвођача, проблемима повезаним са преласком са мотора са унутрашњим сагоревањем на производњу електричних аутомобила, као и са недовољном искоришћеношћу производних капацитета. Суочен са вишком капацитета и високим трошковима, "Фолксваген" већ месецима преговара са заинтересованим странама о фабрици у Оснабрику, где ће производња аутомобила бити постепено обустављена 2027. године. Највећи европски произвођач аутомобила је пре неколико дана објавио да израелска компанија "Аурелиус капитал" и немачка савезна држава Доња Саксонија планирају да преузму погоне у Оснабрику, како би у њима производили војну опрему.
Иако окретање ка одбрамбеном сектору, који располаже великим финансијским средствима и спреман је за државна улагања, постаје све привлачније, професор на Економском факултету у Београду Душан Mарковић каже за РТ Балкан да ратна опрема не може да буде права алтернатива за произвођаче аутомобила.
"Те наруџбине, коликогод да се повећају, су вредносно много мање него тржишна привреда. Тако да је основни проблем што, док се не уђе у модус ратне економије у потпуности, као за време Другог светског рата, то не може да компензује редовну производњу аутомобила. У принципу, ако би се задржало на овом нивоу, од три одсто улагања из буџета за војску и још два одсто пратеће, не може да компензује пад тражње за аутомобилима. Додатни проблем је што, када додатни део буџета усмерите ка томе да се улаже у армију, то није новац који се прелива на тражњу грађана, односно није мултипликатор", указује професор.
Он напомиње да, на пад тражње и све горе показатеље у аутомобилској индустрији утичу и сталне претње ратом у Европској унији.
"Када долази до одређених неизвесности, типа економске кризе, претње од ратова, људи чак и када имају новац, одлажу куповину трајних потрошних добара, јер не знају шта ће да буде. Одлажу замену аута, да виде да ли ће остати без посла, а новац се чува са стране. Неизвесност доводи до одлагања куповине. Кад се људи уплаше, престану да купују и то је проблем тренутно и у Европи, један од разлога зашто је дошло до пада тражње. Један разлог је то што стандард стагнира, а други је баш то - кад стално плашиш људе ратом - они одлажу потрошњу. Са аспекта тражње то није добро. У тим периодима људи постају више ценовно осетљиви и размишљају како за одређен новац могу да добију што функционалнији производ, не мора више да буде неки најјачи бренд, већ може и неки мање познат, ако је јефтинији", објашњава професор Марковић.
Према заједничкој изјави о намерама која је потписана почетком септембра, израелска компанија "Аурелиус" би преузела фабрику заједно са Доњом Саксонијом, која је други највећи акционар "Фолксвагена", док би израелски инвеститор постао већински власник. "Фолксваген" је навео да би почетни "кључни пројекат" за Оснабрик подразумевао сарадњу са израелском компанијом "Рафаел адвансд дифенс системс".
"Ови планови укључују потенцијалну производњу система и компоненти за системе противваздушне одбране за Немачку и Европу", саопштио је "Фолксваген", додајући да би та сарадња утрла пут за будуће сличне послове.
Још у марту је иначе објављено да "Фолксваген" разматра производњу војних возила у свом погону у Оснабрику и да су у строгој тајности већ развијена два прототипа војних возила заснована на моделима "амарок" и "крафтер".
Оно што посебно привлачи пажњу јесте могућност да би се у Оснабрику производиле и компоненте за ракетне системе, укључујући моторе и погонске склопове. Иако се не би радило о експлозивним елементима, сама природа производње јасно указује на значајан заокрет у намени фабрике.
Овај аранжман могао би наводно да послужи као модел и за друге "Фолксвагенове" фабрике којима прети затварање.
Уколико до тога дође, то би значило повратак "Фолксвагена" у војну индустрију, с обзиром на то да је током Другог светског рата производио војну опрему за нацистичку Немачку. Компанија је од самог почетка била део немачке ратне машинерије, а њени погони су током Другог светског рата у потпуности били подређени војној производњи.