Глобална несташица дизела, изазвана поремећајима у снабдевању због ратова на Блиском истоку и у Украјини, не јењава, а стручњаци сада упозоравају да би могла да потраје, јер су залихе на кључним тржиштима све мање и приближавају се историјски ниским нивоима. Цене дизела достигле су рекордне нивое због поремећаја у снабдевању кроз Ормуски мореуз и украјинских напада дроновима на руске рафинерије. Дизел је кључан за пољопривреду, индустрију и друмски транспорт, а актуелни поремећаји у снабдевању довели су до смањења количина дизела доступних на тржишту, пражњења залиха и раста цена горива. Укупне залихе дизела у САД пале су на најнижи ниво за ово доба године од почетка вођења евиденције 1982, а Европљане чини се, још више од пада залиха, брине цена горива.
Министарка рударства и енергетике у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић је изјавила да је Влада Србије у техничком мандату данас изгласала пуштање 5.000 тона дизела из обавезних резерви. Она је истакла и да ће залихе, упркос овом пуштању, у државним складиштима остати на високом нивоу, јер је држава на време планирала и пунила своја складишта, као и да су се резерве нафтних деривата удвостручиле од 2022. године.
Министарка је претходно у понедељак на састанку са представницима Удружења нафтних компанија Србије (УНКС) и Нафтне индустрије Србије о снабдевању домаћег тржишта нафтним дериватима изјавила да су компаније у Србији престале да увозе дизел, јер су трошкови набавке изузетно високи. Министарка је објаснила да је мера коју је Влада Србије изгласала потребна јер Нафтна индустрија Србије (НИС) уз рекордну прераду нафте у овом тренутку, ипак не може да покрије цело тржиште у октобру.
Дубравка Ђедовић Хандановић је рекла да је ситуација на тржишту нафте и нафтних деривата у свету и даље нестабилна и да велики изазов тренутно представљају високе цене сирове нафте, које су и даље изнад 100 долара за барел, док су цене дизела на котацијама изнад 1.500 долара по тони.
За Европу, која све више зависи од испорука из Америке, нови удар могао би стићи из САД, јер је Доналд Трамп изјавио да постоји могућност забране извоза дизела како би се спустиле цене за домаће потрошаче. Трамп је такође вршио притисак на Владимира Зеленског да обустави украјинске нападе на руске рафинерије, тврдећи да ти напади погоршавају глобалну несташицу дизела.
Организација за заштиту животне средине "Transport & Environment", са седиштем у Бриселу, објавила је извештај о економским последицама раста цена дизела у Европи, а у својој рачуници наводи да раст цене дизела, узрокован геополитичким дешавањима, кошта привреду Европске уније додатних 200 милиона евра дневно. Документ је открио да су укупни додатни трошкови за привреду ЕУ, проузроковани ценом дизела за друмски саобраћај, достигли 40 милијарди евра од тренутка када су Сједињене Америчке Државе и Израел извели нападе на Иран.
Европски лидери траже од Брисела да реши проблем или да га бар ублажи. Председник Француске Емануел Макрон већ је послао писмо Урсули фон дер Лајен, а и словачки премијер Роберт Фицо рекао је да ће јој се на исти начин обратити. Фицо је изјавио да цене горива у Европи расту док ЕУ стално усмерава пажњу на Украјину. Он је поручио да сматра апсолутно циничним од стране Европске уније да препусти државе чланице њиховој судбини у нафтној кризи.
Ројтерс је иначе у својој анализи у којој прогнозира да би несташица дизела могла да се продуби и продужи и током 2027. године, навео да су малопродајне цене дизела у САД у септембру први пут премашиле шест долара по галону, што повећава трошкове пољопривредника и превозника. Укупне залихе дизела у САД пале су на 107,9 милиона барела до 11. септембра, што је најнижи ниво за ово доба године од почетка вођења евиденције 1982. Америчка Управа за енергетске информације (ЕИА) очекује да ће залихе дестилованих горива, у која спада и дизел, остати испод 100 милиона барела од септембра до краја године, као и током већег дела 2027. Резерве дизела су ниске и у Европи. У складишном и трговачком центру Амстердам-Ротердам-Антверпен (АРА) су залихе у јулу биле за 16 одсто ниже од петогодишњег просека, према подацима компаније "Инсајтс глобал".
Стручњак за енергетику Жељко Марковић каже да Европа зависи од увоза дизела и да се комплетна тражња не може задовољити само рафинеријском прерадом.
"Европа је пре 2022. увозила дизел из Русије, сада увози углавном са Блиског истока. Ми знамо да имамо тамо проблема, тако да је увоз деривата отежан и ту тренутну ситуацију можемо назвати натегнутом. Још нема несташица у Европи, али је потрошња велика, јер се дизел користи и за транспорт и за пољопривреду. На појединим пумпама у Европи већ долази и до несташице дизела", каже Марковић.
Он напомиње да је то случај са Француском и да је председник Емануел Макрон реаговао и тражи да се неке ствари попусте у Европи како би се обезбедило несметано снабдевање дизелом.
Макрон је иначе у писму упућеном председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, затражио да Брисел привремено ублажи одређена европска правила како би се брзо повећало снабдевање горивом. Медији у Француској су пренели да Макрон тврди да би ублажавањем појединих стандарда који се односе на дизел и керозин, рафинерије могле да произведу између 5 и 20 одсто више горива. Француски председник захтева неколико привремених мера ублажавања европских правила како би се убрзала производња горива на континенту.
Међу главним предлозима француског лидера су ублажавање европских стандарда о квалитету горива, повећање удела биогорива у дизелу, или одлагање одређених нових обавеза за увознике фосилних горива. Према речима Макрона, ове мере би требало да омогуће јачање капацитета за увоз и производњу у кратком року, а тиме и повећање понуде доступне на домаћем тржишту.
"Готово потпуно затварање Ормуског мореуза од марта 2026. године довело је последњих месеци до смањења глобалне понуде нафте и значајне реконфигурације светских токова угљоводоника", навео је Макрон.
Према речима председника Француске, глобалне залихе нафте су тако опале за више од 500 милиона барела.
Како се наводи, ситуација је поново постала напета последњих недеља због напада на енергетску инфраструктуру Русије и Блиског истока, као и поновног раста потрошње у Азији.
Макрон је упозорио да би, уколико не дође до брзог поновног отварања Ормуског мореуза и поновног пуштања у рад саудијског нафтовода "Исток–Запад", исцрпљивање залиха те краљевине могло да изазове смањење понуде сирове нафте и деривата на светском тржишту за најмање четири милиона барела дневно.
Он је упозорио да би ово смањење могло да доведе до наглог раста цена.
Ако Брисел настави своју тврдоглаву политику, уз санкције и ограничења, и грађани других земаља би могли да наставе са праксом коју су поједини возачи у Француској већ започели, па због високих цена дизела, у резервоаре сипају јестиво уље.