Америчке снаге повукле су снаге из својих последњих база у Ираку, што је прослављено као победа Ирана и његових савезника, који имају дубок утицај у земљи у којој је 4.500 Американаца погинуло током више од две деценије рата.
Ипак, од своје инвазије на Ирак 2003, САД су имале ефективну контролу над приходима од продаје ирачке нафте што је Вашингрону дало изузетну моћ над пословима Багдада, са импликацијама на регионалну динамику која укључује Иран.
Како САД контролишу ирачке приходе од нафте?
Првенствено, објашњава Ројтерс, зато што се приходима управља Банке федералних резерви Њујорка.
Након инвазије 2003. године, Коалициона привремена управа, коју су предводиле САД, основала је Фонд за развој Ирака (ДФИ) са седиштем у њујоршком Фед-у који је формиран да прикупи приходе од нафте за реконструкцију и развој земље.
Фонд је такође замишљен да штити приходе од ирачке нафте од тужби и потраживања у вези са владавином Садама Хусеина.
Извршну наредбу тадашњег председника Џорџа В. Буша о успостављању аранжмана је обновио сваки председник од тада. ДФИ је на крају постао рачун Централне банке Ирака у Федералним резервама Њујорка, што је и данас.
Какву полугу ово даје САД над Ираком?
Нафта је најважнији извор прихода Ирака, који чини око 90 посто државног буџета. Ово даје Вашингтону значајан утицај на економску и политичку стабилност земље.
Када је ирачка влада затражила одлазак америчких трупа 2020. године, Вашингтон је наводно запретио да ће прекинути приступ Ираку фондовима њујоршких Федералних резерви, због чега је Багдад на крају одустао од својих захтева.
Иако је Ирак стекао већу контролу над својим финансијским пословима од раних година окупације, ова веза наглашава трајни утицај САД на економски пејзаж Ирака, чак и када Багдад настоји да потврди суверенитет и независност.
Зашто је аранжман тако дуго трајао?
Систем је помогао да се учврсти финансијска стабилност Ирака и заштите државне финансије, рекли су неименовани владини званичници Ројтерсу.
Он, наводно, подстиче међународно поверење у управљање приходима од нафте, олакшава приступ америчким доларима потребним за трговину и увоз и штити приходе од спољних потраживања и финансијских шокова, укључујући потраживања поверилаца и тужбе, тврде званичници.
Аранжман такође подржава стабилност девизног курса и поверење у ирачку економију, док истовремено ради на јачању домаћих финансијских институција и потврђивању већег економског суверенитета, додали су они.