Домаћинства која се греју на природни гас и дрва имаће ове сезоне најјефтиније грејање, док ће највећи издатак имати она која имају етажно грејање на струју, показала је анализа Агенције за енергетику рађена на основу цена енергената средином септембра. У односу на прошлу годину, највише су порасли трошкови грејања на пелет и то за око 50 одсто, па ће цех уместо 76.000 динара сада бити око 114.000 динара. Tрошкови грејања коришћењем природног гаса и струје ове грејне сезоне исти као и претходне, док су, у односу на претходну грејну сезону, цене огревног дрвета веће до 13 одсто.
Из Агенције за енергетику наводе да је за стан од 60 квадрата који се греје 16 сати дневно на температуру од 20 степени Целзијуса укупан трошак за шест месеци око 59.500 динара, што је, како истичу, на нивоу најповољнијег грејања коришћењем дрвета. Домаћинства која се греју коришћењем дрва у подручјима Србије у којима се оно може набавити по нижим ценама, на пример 7.300 динара по метру кубном, и уколико имају новије пећи чија је ефикасност већа, рецимо 65 одсто, трошкови грејања ће износити око 60.000 динара.
Значајно веће трошкове, 99.300 динара, имаће домаћинства која користе скупље огревно дрво, са ценом 10.200 динара по кубику и имају пећи ниже ефикасности.
Домаћинства која користе пелет, ако се сагорева у ефикаснијим пећима конструисаним за ово гориво, имаће трошкове од 114.000 динара, што је за чак 38.000 динара више него прошле године. Грађани који користе угаљ ће морати да издвоје између 81.000 и 102.000 динара, у зависности коју врсту угља користе.
Домаћинства која користе уље за ложење имаће трошкове од 167.600 динара, док се за коришћење пропан бутан гаса мора издвојити око 187.000 динара.
"Трошкови грејања електричном енергијом су непромењени у односу на претходну годину. Домаћинства која користе термоакумулационе пећи имаће трошкове од 102.700 динара, али само уколико се искључиво користи јефтинија ноћна електрична енергија. Допуњавање пећи коришћењем скупље електричне енергије само током два сата дневно, увећава трошкове за око 40 одсто, тако да они износе 142.000 динара", наводе у Агенцији за енергетику.
Домаћинства која користе електричну енергију директно у грејним телима и котловима за етажно грејање морају издвојити више од 250.000 динара за електричну енергију и то је, према тренутним ценама, најскупљи вид грејања у овој грејној сезони.
Професор Милош Бањац са Машинског факултета у Београду каже за РТ Балкан да прецизна статистика не постоји, али да се процењује да готово половина домаћинстава у Србији користи огревно дрво као главни енергент за грејање.
"Интересантно је да је гас најповољнији, готово исто колико је и најјефтиније дрво, али с друге стране, у рачуници Агенције за енергетику недостаје калкулација за трошкове даљинског грејања. Топлане иначе углавном греју на гас, а рачуни које домаћинства плаћају за ову врсту грејања би били при врху табеле, тек нешто јефтинији од трошка за грејање на електричну енергију. Ту видимо једну нелогичност, јер је исто гориво, а цена је готово дупло већа него да се грејете директно на гас. У тој статистици нема ни топлотних пумпи, а то је исто грејање на електричну енергију, а оно би било међу врстама које се исплате, јер је укупан трошак за сезону између 80.000 и 90.000 динара", напомиње Милош Бањац.
Професор каже да су дрво и пелет поскупели, али да можемо очекивати да се до краја сезоне повећа и цена струје, а што се у прогнози Агенције за енергетику не види.
"Они дају доста претпоставки у тој својој рачуници, јер је тешко у овом тренутку дати тачну цену електричне енергије, која се троши за грејање. То је компликован механизам, због три зоне потрошње. Имали смо већ најаве да ће цена струје да поскупи, јер нам је Међународни монетарни фонд (ММФ), дао тај задатак. То се неће десити сад пре изборе, али грејање на струју ће ускоро сигурно бити скупље и зато је боље или прелазити на те топлотне пумпе или мењати врсту грејања", указује професор Бањац.
Он је објаснио да је то издатак, јер свака топлотна пумпа кошта бар 1.000 евра, али да се та промена за неколико сезона ипак исплати.
На избор система грејања, поред цене енергента, утичу и изолација и квадратура објекта. Приликом доношења одлуке, власници кућа и станова требало би да узму у обзир доступност енергента и стабилност снабдевања, поготово у шпицевима сезоне.