Eвропске санкције не дотичу руску индустрију нуклеарног горива, на згражавање кијевских званичника и активиста за заштиту животне средине, пише Си-Ен-Би-Си.
Испоруке нуклеарног горива из Русије у земље ЕУ стижу и после седам месеци од почетка руске специјалне војне операције у Украјини, и не омета их ни осам рунди санкција, циљане мере против извоза енергије, а ни позиви Украјине да се уведе потпуни ембарго на трговину нуклеарну дериватима.
Менаџерка ЕУ за одрживе финансије у еколошкој групи "Гринпис" Аријадна Родриго рекла је за Си-Ен-Би-Ци да је "апсолутно лудило" то што ова организација наставља да финансира Кремљ, игноришући трговину нуклеарним горивом.
"Ако владе ЕУ озбиљно желе да зауставе рат, оне треба да пресеку пупчану врпцу европске нуклеарне индустрије до Кремља. Уместо тога потребно је да се усредсреде на убрзање уштеде енергије и обновљиве изворе", рекла је Родриго.
На трговину руским нуклеарним горивом није се циљало ни у оквиру осмог пакета санкција Европске комисије, упркос томе што је извршна власт ЕУ раније "гађала" на руску нафту, гас и угаљ као део шире стратегије појачавања економског притиска на Кремљ.
Мађарска и Бугарска прошле недеље су се најгласније успротивиле санкцијама руском уранијуму и другим нуклеарним дериватима, подсетила је Родриго.
ЕУ је за руски нуклеарни енергетски сектор увела неколико забрана, као што је на пример, забрана приступа лукама бродовима који под руском заставом превозе нуклеарно гориво, али оне садрже бројне "рупе", па тако активисти саветују оштрије мере да би се смањила зависност блока од руске нуклеарне услуге.
И Кијев мисли исто.
"Руски нуклеарни терор захтева снажнији одговор међународне заједнице – санкције руској нуклеарној индустрији и нуклеарном гориву", написао је на Твитеру Владимир Зеленски, након што је почетком августа разговарао са председником Европског савета Шарлом Мишелом о потреби да ЕУ уведе санкције руској нуклеарној индустрији.
Ту поруку потврдио је и његов економски саветник Олег Устенко који је истакао да је изузетно важно увести санкције које се не односе само на руску нафту.
"Нафта, гас, уранијум и угаљ, све ово треба забранити. Они користе новац од тога да би финансирали овај рат", рекао је Устенко крајем септембра, пренео је Асошијетед прес.
Енергетски утицај Русије не ослања се само на нафту и гас
Резолуцијом у априлу Европски парламент позвао је на ембарго на руски увоз нуклеарног горива и од земаља чланица затражио да прекину сарадњу са руским, државним нуклеарним гигантом "Росатомом" на постојећим и новим пројектима.
Русија је, међутим, доминантан играч на глобалном тржишту нуклеарног горива и сваки потез да се прекине ослањање ЕУ на њене услуге вероватно би био далеко од безболног, посебно због тога што је "Росатом" у срцу зависности Европе.
Уз подршку Путина, пише Си-Ен-Би-Си, ова компанија не само да доминира индустријом већ је и задужена за руски арсенал нуклеарног оружја и тренутно надгледа и нуклеарну електрану Запорожје у Украјини.
Свих 18 руских нуклеарних реактора у Европи, укључујући и оне у Финској, Словачкој, Мађарској, Бугарској и Чешкој, ослањају се на "Росатом" за снабдевање нуклеарним горивом, али и на друге услуге.
Утицај Русије на нуклеарну енергију у неким државама чланицама потврдила је недавно и Мађарска која је најавила изградњу два нова "Росатомова" нуклеарна реактора.
Према последњим доступним подацима, Москва је обезбеђивала готово једну петину (19,7 одсто) увоза уранијума у ЕУ прошле године. Само су Нигерија (24,3 одсто) и бивша совјетска република Казахстан (23 одсто) били већи добављачи.
Према неким проценама, ЕУ је само током прошле године платила око 210 милиона евра за увоз сировог уранијума из Русије, а још 245 милиона евра плаћено је за увоз уранијума из Казахстана где ископавање нуклеарног горива такође контролише "Росатом".
"Овде говоримо о озбиљној количини новца", рекла је Родриго, напомињући да се ове процене односе само на увоз уранијума, док је ЕУ зависна и од много других ставки из ланца снабдевања.
Колико је "зелена" нуклеарна енергија?
Заговорници нуклеарне енергије тврде да она има потенцијал да игра главну улогу у трговини енергентима. То се односи на могућност да земљама помогне у производњи електричне енергије уз смањење емисије угљен-диоксида и умањење ослањања на фосилна горива.
Критичари међутим тврде да је ова енергија скупа и штетна, као и да је сметња бржим, јефтинијим и чистијим алтернативама. Групе еколошких активиста тврде да, у преласку на обновљиве изворе енергије, ветар и сунце треба да имају приоритет.
Европска унија је међутим и нуклеарну енергију, гас и фосилна горива признала као одрживе под одређеним околностима. Због тога је Аустрија у понедељак покренула тужбу потив ЕУ, називајући њен поступак "неодговорним и неразумним".