Августовска инфлација у Србија била је мања него у Европској унији (ЕУ) и еврозони, наводи се у најновијем издању билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) и додаје да је међугодишња инфлација, према концепту хармонизованог индекса потрошачких цена, у Србији у августу износила 2,5 одсто, а у ЕУ и еврозони 3,2 одсто.
Од 27 земаља чланица ЕУ, мању међугодишњу инфлацију него Србија у августу је имало свега седам земаља и то Шведска, Естонија, Чешка, Мађарска, Малта, Данска и Финска. С друге стране, највеће стопе инфлације забележене су у Румунији 6,3 одсто, Литванији 5,6 одсто, на Кипру 5,2 одсто и у Бугарској 5 одсто.
У еврозони је међугодишња инфлација у августу повећана за 0,3 процентна поена у односу на јул, док је на нивоу целе Европске уније ово повећање износило 0,2 процентна поена. Посматрано по појединачним земљама, међугодишња инфлација је у августу у односу на јул повећана у 20 земаља чланица, при чему је ово повећање било веће од 0,5 процентних поена у шест земаља и то у Грчкој, на Кипру, у Шпанији, Белгији, Луксембургу и Бугарској.
С друге стране, смањење међугодишње инфлације у августу у односу на јул забележено је у шест држава чланица, при чему је ово смањење било веће од 0,5 процентних поена у две земље а то су Румунија и Естонија.
Разлике у међугодишњем расту цена у августу између Србије и ЕУ и еврозоне, изражене су код свих група производа, осим енергије. Тако је на пример у Србији забележен међугодишњи пад цена хране од 3,2 одсто, док је у Европској унији регистрован међугодишњи раст од 1 одсто. С друге стране, у Србији је регистрован осетно већи међугодишњи раст цена неенергетских индустријских производа и цена услуга.
За колико је порастао БДП у првих осам месеци
Реални БДП Србије је у првих осам месеци ове године порастао за око 3,6 одсто међугодишње, објављено је у билтену уз оцену да овакав раст сврстава Србију међу најбрже растуће економије у Европи. У тексту о оцени привредне активности истиче се да су расту највише допринеле остале услуге, нето порези и трговина.
Индустријска производња је у августу 2026. показала благу стагнацију и била је за 0,5 одсто мања него прошле године, при чему је раст забележен у рударству и енергетици. Кумулативно, од јануара до августа бележи се тек симболичан раст од 0,1 одсто, уз снажне екстерне притиске, односно санкције, протекционизам Европске уније (ЕУ), криза еврозоне, који спутавају јачи замах домаће производње.
Када је реч о спољнотрговинској размени, она наставља да расте, па је у првих осам месеци робни извоз порастао за 8,8 одсто, а покривеност увоза извозом побољшана је на 82,3 одсто, пошто је лане у истом периоду износила 79,1 одсто.
Што се плата тиче, раст нето зарада у јулу је износио 9,2 одсто реално у односу на исти период претходне године.