Регион у приправности због нафте: Енергетска заједница формира Регионалну групу за координацију

Један од приоритета рада групе биће изградња адекватних система за формирање и чување резерви. Из Енергетске заједнице кажу да Србија, Црна Гора и Северна Македонија већ имају успостављено посебно законодавство и изграђене физичке резерве, које тренутно обезбеђују залихе за око 45 до 50 дана, док је циљ да оне буду на 90 дана

Секретаријат Енергетске заједнице најавио је формирање Регионалне групе за координацију у области нафте, која ће окупити девет уговорних страна, међу којима и Србију, са циљем праћења регионалних тржишта нафте и размене података о понуди и тражњи. Један од приоритета рада групе биће изградња адекватних система за формирање и чување резерви.

Представници уговорних страна састајаће се редовно, а по потреби и у кратком року у случају стварног или непосредно претећег поремећаја у снабдевању, објавила је Енергетска заједница.

Руководилац сектора за гас у Секретаријату Енергетске заједнице Предраг Грујичић навео је да ублажавање последица енергетске кризе није искључиво домаће питање.

"Само заједничким деловањем можемо да се супротставимо глобалној кризи. Енергетска заједница пружа ефикасан и добро успостављен оквир за то", рекао је Грујичић на Форуму о нафти, који је Енергетска заједница организовала у Београду.

Према његовим речима, искуство из 2026. године показало је прилагодљивост регионалних тржишта нафте, али је истовремено указало на значај јачања приправности.

Први извештај ове врсте, који су припремили Секретаријат Енергетске заједнице и који је представљен на Форуму, прати напредак широм региона.

Како се наводи, ускоро ће бити објављен извештај који показује да Србија, Црна Гора и Северна Македонија већ имају успостављено посебно законодавство и изграђене физичке резерве, које тренутно обезбеђују залихе за око 45 до 50 дана, док је циљ да оне буду на 90 дана.

Молдавија је остварила значајан напредак у успостављању законодавног оквира и сада мора убрзано да пређе на његову примену, посебно када је реч о изградњи физичких резерви. Нацрт закона Албаније такође се приближава завршетку.

"Уговорне стране које још заостају требало би да следе овај пример и хитно успоставе неопходне правне оквире и обезбеде физичке резерве", поручују из Енергетске заједнице.

Београд је 7. октобра био домаћин 18. Форума Енергетске заједнице о нафти, који је окупио високе представнике европских институција, власти, регулатора, енергетских компанија и стручњаке за енергетску безбедност како би разговарали о отпорности тржишта нафте и ланаца снабдевања у условима актуелне енергетске кризе.

Енергетска заједница је међународна организација основана 2005. године у Бечу са циљем да земље Југоисточне Европе и ширег региона ускладе своје енергетско законодавство са правилима Европске уније, интегришу тржишта електричне енергије и гаса са ЕУ и унапреде енергетску безбедност, конкуренцију и транзицију ка чистој енергији. Земље чланице су Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија, Албанија, Молдавија и Украјина.