Богати пред рецесијом: Економије попуштају под теретом енергетске кризе и високе инфлације
Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) снизила је прогнозу глобалног економског раста и упозорила да би многе државе могле да се суоче са рецесијом следеће године.
Како наводе из ОЕЦД, након покретања руске специјалне војне операције у Украјини, енергетска и криза повезана са инфлацијом прете да проузрокују рецесију у великим европским и светским економијама.
Посебно песимистични су у погледу прогноза за Европу,чије су финансије директно изложене последицама сукоба у Украјини.
Пројекције глобалног раста са три одсто, према најновијим прогнозама, пашће на 2,2 одсто у 2023. години, што представља додатан пад у односу на предвиђања од 2,8 одсто из јуна месеца, истичу у ОЕЦД.
Предвиђа се да ће глобална производња идуће године бити за 2,8 милијарди долара нижа у односу на прогнозу коју је ОЕЦД објавио пре почетка специјалне војне операције у Украјини.
"Глобална економија изгубила је замах у светлу ничим изазваног, неоправданог и нелегалног агресивног рата Русије против Украјине. Раст БДП је заустављен у многим економијама, а економски показатељи указују на продужено успоравање", рекао је генерални секретар ОЕЦД Матијас Корман.
Према прогнозама ОЕЦД, привредни раст еврозоне успориће са 3,1 одсто на само 0,3 одсто у 2023. години, што указује да ће земље чланице барем део године бити у рецесији која подразумева негативан привредном расту у два узастопна квартала.
То представља драматичан пад у односу на пројекције ОЕЦД из јуна, када је речено да ће економија еврозоне следеће године порасти за 1,6 одсто.
ОЕЦД је објавио изузетно тмурне прогнозе које се тичу немачке привреде, која је зависна од руског гаса. Према предвиђањима, пад у овој земљи пројектован је на 0,7 одсто.
Из организације упозоравају да ће даљи поремећаји у снабдевању енергијом додатно подстаћи инфлацију у Европи, што би многе земље погурало у рецесију током целе наредне године.
"Монетарна политика ће морати да настави да се пооштрава у већини великих економија како би се трајно укротила инфлација", рекао је Корман на конференцији за новинаре, додајући да је циљани фискални стимуланс који је кључ за враћање поверења потрошача и предузећа.
Иако далеко мање зависне од извоза енергије од Европе, криза се очекује и у Сједињеним америчким државама, јер Федералне резерве повец́авају каматне стопе како би се избориле са инфлацијом. Из Организације за економску сарадњу и развој предвиђају да ће економија САД са 1,5 пасти на само 0,5 одсто идуће године.
Бројне владе повећавају вредност пакета подршке како би подржале предузећа и домаћинства у време борбе са високом инфлацијом, а ОЕЦД сматра да би мере помоћи требало да буду усмерене на оне којима су најпотребније.
Такође, додају, требало би да буду привремене како се економије не би додатно оптерећивале након задуживања насталим за време периода пандемије вируса корона.