Најскупљу струју у Европи плаћају становници Брисела, а у топ пет по висини рачуна за електричну енергију су и Берлин, Даблин, Берн и Лондон. На другој страни "табеле", са најнижим рачунима, су Кијев, Будимпешта, Подгорица, Београд и Валета. Када је у питању гас, највише новца месечно издвајају становници Стокхолма, Амстердама, Берна, Беча и Париза. По цени гаса за домаћинства Београд је на самом дну лествице, јер је овај енергент јефтинији још само у Кијеву и Будимпешти.
Цене енергената у Европи ових дана обарају рекорде, док земље чланице зиму дочекују са полупразним складиштима. Институт за енергетску економију и финансијску анализу (ИЕЕФА) и Европска мреже оператера преносног система за гас (ЕНТСО-Г) упозорили су да би ЕУ ове зиме могла да се суочи са мањком природног гаса од чак 14 милијарди кубних метара, што представља око седам одсто потражње ЕУ, односно количину енергије која је довољна за снабдевање између 10 и 12 милиона домаћинстава.
Једна од могућности је повећање увоза ЛНГ-а, који ЕУ све више набавља из САД, али то би Европу могло скупо да кошта. Надокнада недостајућих количина по тренутним ценама коштала би европске земље додатне три милијарде евра, односно 12 одсто више него за исту количину прошле године.
Стручњаци упозоравају да би недостатак гаса могао да доведе до даљег раста рачуна за енергију и мера за смањење потрошње уколико ЕУ не обезбеди додатне количине на глобалном тржишту, које је већ под притиском због рата у Ирану и поремећаја у снабдевању енергентима због инсистирања ЕУ на забрани увоза руског гаса.
"Политико" је објавио да су резерве гаса у ЕУ пале на нешто више од 70 одсто капацитета, што је најнижи ниво за ово доба године од почетка евиденције 2011. године.
Иако гас и струја нису поскупели толико драстично као нафтни деривати, јер је бензин поскупео за 23 одсто, а дизел за чак 35 одсто од почетка сукоба у Ирану, то и није нека утеха за европске потрошаче, јер ће их и грејање ове зиме коштати значајно више у односу на прошлу сезону. Цене гаса су, међутим, у уторак достигле највиши ниво у последње четири године, што појачава забринутост у земљама чланицама због трошкова енергије на прагу грејне сезоне.
Фјучерси су на европским берзама у фебруару били 32 евра по мегават-сату, док су ових дана премашили 87 евра. "Јуроњуз" преноси да су између 2. фебруара и 1. септембра, цене гаса за домаћинства, укључујући порезе, порасле у просеку за 12 одсто у главним градовима ЕУ, док су цене електричне енергије порасле за 4,2 одсто. Фиксни уговори и државне субвенције могли би одложити или ублажити утицај виших велепродајних цена на рачуне домаћинстава, иако више цене гаса на берзама представљају ризик, јер могу значајно повећати трошкове производње електричне енергије.
Извештај ИЕЕФА указује и да су за то што у европским складиштима дува промаја, осим непромишљених бирократа из Брисела, криви и грамзиви трговци који су, због високих цена, током лета продавали гас уместо да га складиште за зимску потрошњу. Европа је у проблему, јер тренутно не може лако да обезбеди додатне количине, с обзиром на то да су цене гаса на највишем нивоу у готово четири године, а понуда је ограничена због рата на Блиском истоку.
Додатни притисак представља забрана дугорочних уговора о снабдевању руским течним природним гасом, која би требало да ступи на снагу у јануару и смањи европски увоз за још седам милијарди кубних метара. Европа је раније сав мањак због повећане потрошње током зиме могла да покрије јефтиним руским гасом, док се сада ослања на складиштење, покушавајући да докаже да може без руских енергената. Притом, због потрошње која расте и високих цена на берзама, складишта се споро пуне, а брзо се празне. Статистика открива да је у јануару 2024. из европских складишта потрошено 1,8 милијарди кубних метара гаса, а 2025. године око 18,8 милијарди, док је ове године повучено чак 22,6 милијарди кубних метара.
Стручњаци истичу да мањак не значи нужно да ће ЕУ остати без гаса, али напомињу да би количина ускладиштеног енергента могла да буде за седам милијарди кубних метара мања него што је потребно.
То би приморало земље да купују гас по високим ценама на нестабилном глобалном тржишту или да ограниче потрошњу ако додатне залихе не буду доступне. Уколико земље буду морале да исцрпе већи део залиха ове зиме, наредне године мораће да надокнаде веће количине гаса, што би могло да продужи период ниских резерви и високих цена.
Аналитичари у извештају ЕНТСО-Г о изгледима за снабдевање током зиме 2026/2027. упозоравају да би, у случају ограниченог увоза течног природног гаса (ЛНГ) и хладне зиме, ниво складишта могао да падне на 11 одсто.
"То је основни ниво стратешких резерви које не може лако да се користи. Како би до краја зиме обновиле залихе на 30 одсто и смањиле изложеност будућим хладним таласима, европске земље морале би да смање потрошњу или да ограниче доступност количина које одговарају седам одсто потражње", наведено је у извештају.
Најскупља струја у Бриселу, а гас у Стокхолму
Просечна цена струје за домаћинства у европским престоницама у септембру је био 27,2 евроцента, а кретала се од 8,4 евроцента по киловат-сату у Кијеву до 41,3 евроцента у Бриселу. Грађани Берлина плаћали су 39,6, Даблина 38,7, Берна 38,6, а Лондона 38,3 евроцента. У врху листе најскупљих главних градова су и Рим са 36,6, Беч са 34,4 и Праг са 34,3 евроцента по киловат-сату. Цене у Мадриду и Паризу биле су ниже, иако су изнад просека ЕУ. При дну списка су Кијев, Будимпешта са 10,3, Подгорица са 11,3, Београд са 11,6 и Валета са 12,3 евроцента по киловат-сату.
Када се прилагоди стандардима куповне моћи, који узимају у обзир разлике у трошковима живота између земаља, рангирање цена електричне енергије се значајно мења. Букурешт постаје најскупљи град са 55,1, док је Осло најјефтинији са 11,5.
Просечна цена природног гаса за домаћинства је у главним градовима ЕУ у септембру била 11,9 центи по киловат часу. Цене се крећу од 1,5 центи по киловат часу у Кијеву до чак 34,8 центи у Стокхолму. Шведска престоница је апсолутни "победник" на врху листе, а Амстердам је на другом месту са 21,2 цента.
Међу престоницама пет највећих европских економија, у Паризу је најскупљи гас за домаћинства са 15,7 евроценти, док су Мадрид са 10,1 и Лондон са 10,3 цента најјефтинији. У Риму је цена 15,2 цента, а у Берлину 12,5 евроцента.
Грађани плаћају цех
Домаћинства у неким европским престоницама плаћају мало за струју, а много за гас, или обрнуто. Тако Стокхолм и Амстердам имају ниске или средње цене струје, али најскупљи гас међу градовима који се пореде. Букурешт, Брисел и Лондон показују супротан образац, са високим ценама струје, али релативно јефтиним гасом.
У неким градовима дошло је до значајног раста цена енергије између фебруара и септембра. Струја је највише поскупела у Лисабону, чак 22 одсто, док је у Амстердаму скупља за 17,3 одсто, а у Мадриду и Риму за око 15 посто. Када је у питању гас, Талин је забележио убедљиво највећи раст цене током овог периода од чак 59,2 одсто, са 7,8 на 12,4 евроцента за киловат час.
Цене гаса су такође порасле и у Бриселу и то за 37,9 одсто, у Атини 33,1, Берну за 30,2, Лондону за 28,2, Риги за 23, Бечу за 22,8, Паризу за 22,5 и за Берлину 22 одсто. Статистика показује да је цех због "мудре" политике Брисела стигао на наплату европским потрошачима, а стручњаци упозоравају да рачун није коначан.