Руске банке су се опоравиле од првобитног ударца који су западне санкције задале Москви прошле године и сада су на путу да остваре профите попут оних који су бележени пре почетка кризе у Украјини, преноси Ројтерс.
Упркос санкцијама на руске енергенте и спречавању великих руских банака да учествују у глобалном платном систему, Русија је забележила рекордан суфицит током 2022. године захваљујући управо извозу гаса и нафте.
Ројтерс је претходно пренео да је током претходне године разлика између прихода и расхода Русије износила 227,4 милијарде долара, што представља повећање од 86 одсто у односу на 2021. годину.
Како указују стручњаци из руског банкарског сектора, од кључне важности за опоравак били су послови са великим корпорацијама и са руском државом, поготово они који имају везе са растућим буџетом за одбрану Руске Федерације.
"Сада су велики корпоративни клијенти и ресурси из државног буџета кључни, за њих постоји конкуренција", рекао је анонимни виши извршни директор једне 20 највећих руских банака за Ројтерс.
Подршка Централне банке такође је била кључна за преживљавање првобитног ударца од санкција, указују стручњаци. "Регулатор је уместо оног који кажњава постао најбољи пријатељ", изјавио је за Ројтерс један банкар.
Централна банка Руске Федерације успела је да спусти своју кључну каматну стопу са 20 одсто, колико је она износила након почетка Специјалне војне операције, на 7,5 одсто, указује та агенција.
Руски банкарски сектор је такође прешао пут од губитака у вредности од 1,5 билиона рубаља (20 милијарди долара) током прве половине претходне године до профита од 203 милијарде рубаља, када се цела 2022. година узме у обзир.
Могући рекордни профити
Неки аналитичари сада предвиђају нагли пораст профита, пошто руске банке максимално користе шеме преференцијалног државног кредитирања, аукције ликвидности, али и нове могућности за пословање са одбрамбеним сектором услед наставка СВО.
"Судећи по динамици која се могла уочити током последњих месеци, можемо говорити о скоро потпуној адаптацији банака на изазове који су изникли с почетка 2022. године", рекао је аналитичар финансијерске групе БЦС Михаил Зелцер.
Он додаје да су највећи играчи на правом путу у смислу нето добити.
"Ако анализирамо Сбербанку, лидера у банкарском сектору, годишњи профит у 2023. могао би бити ништа мањи од оног који је забележен пре почетка кризе у 2021. години", додао је Зелцер, оценивши да је случај Сбербанке показатељ за сектор у целини.
Председник Промсвјазбанке Пјотр Фрадков рекао је прошлог месеца руском председнику Владимиру Путину да се његова банка, која је национализована 2017. године а која послује са руским одбрамбеним сектором од 2018. године, сада налази међу првих пет руских банака по имовини, док се 2019. налазила на деветом месту.
Фрадков је указао да се раст кредитне књиге банке утростручио последњих година и да она сада поседује скоро 5 билиона рубаља у активи, преноси Ројтерс.
Шеф аналитичког одељена БКФ банке Максим Осадчиј рекао је да, уколико не буде "снажних негативних шокова", руски банкарски сектор могао би да се приближи нето добити од 1,6 билиона рубаља из 2020. или чак рекордних 2,4 билиона рубаља из 2021.
Централна банка Руске Федерације прогнозира умеренији, али ништа мање импресиван профит од око једног билиона рубаља за текућу годину.