Јавни дуг еврозоне порастао је на 88,8 одсто бруто домаћег производа (БДП) на крају другог квартала 2026. године, са 88,4 одсто на крају првог тромесечја, док је у Европској унији повећан са 82,5 на 82,9 одсто, објавио је данас Евростат.
У поређењу са другим кварталом 2025. године, удео јавног дуга у БДП-у порастао је са 87,3 на 88,8 одсто у еврозони, а у ЕУ са 81,4 на 82,9 одсто.
Највећи однос јавног дуга и БДП-а међу чланицама Европске уније на крају другог квартала 2026. имала је Грчка, 140,8 одсто, испред Италије са 139,9 одсто, Француске 119,1 одсто, Белгије 110,2 одсто и Шпаније са 101,4 одсто. Насупрот томе, најнижи удео јавног дуга забележен је у Естонији, 26,1 одсто БДП-а, Данској, 27,1 одсто, Луксембургу 28,2 одсто, и Бугарској 28,7 одсто.
На годишњем нивоу, удео јавног дуга порастао је у 18 чланица Европске уније, а смањен у девет.
Највећи раст задужења у односу на БДП имала је Пољска, 6,7 процентних поена, затим Литванија, 4,9 одсто, Белгија, 3,8 одсто, и Француска, за 3,7 одсто.
Највећи пад дуга у односу на бруто домаћи производ забележен је у Грчкој, за 11,2 процентна поена, и на Кипру, за 9,5 одсто, наводи Евростат на својој веб страници.