Европа је желела да брзо постане независна од руске енергије, али у томе је само делимично успела, јер старе зависности опстају, пре свега када је реч о нафти и уранијуму, пише "Дојче веле".
Енергетски стручњак у бриселском аналитичком центру "Бруегел" Бен Меквилијамс тврди да је зависност од Русије драстично смањена и да се то види пре свега на гасу, јер је од почетка сукоба у Украјини Европска унија смањила количину увоза гаса из Русије за три четвртине. Од почетка следеће године увоз течног природног гаса (ЛНГ) биће потпуно забрањен, а од јесени ће се то односити и на гас из гасовода. "Дојче веле" указује да је слика ипак знатно сложенија.
Према подацима финског Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха, 27 држава чланица ЕУ потрошило је око 238 милијарди евра на угаљ, нафту и гас из Русије.
Европосланица Хана Гедин из Шведске поручила је да је Европска комисија почетком године обећала план за напуштање руске нафте и нагласила да он још није представљен.
"Где је обећано законодавство? Где је ваша храброст да водите личним примером?", упитала је Гедин у парламенту у Стразбуру.
Када је реч о нафти, поједине државе чланице ЕУ и даље зависе од увоза из Русије, Мађарска и Словачка преко гасовода "Дружба". А такве зависности не могу да се избришу преко ноћи. Ипак, гледајући Европску унију у целини, удео руске нафте је значајно опао.
Нови немир међу бриселске бирократе, с друге стране, уноси поступак америчке владе. Вашингтон је најпре склопио договор о дизелу са Русијом, а убрзо потом је председник Доналд Трамп суспендовао санкције против Русије пре него што је требало да ступе на снагу.
Велика зависност у области нуклеарне енергије
Један аспект енергетске зависности од Русије знатно се ређе помиње у бриселским и стразбуршким разговорима: нуклеарна енергија. Према подацима агенције "Евратом", количина уранијума који се увози из Русије годинама остаје готово непромењена. Државни концерн "Росатом", који се бави обогаћивањем уранијума, чак је проширио своје пословање у ЕУ.
У пет земаља ЕУ налазе се реактори руске конструкције. А у немачком граду Лингену (Доња Саксонија) ускоро ће се за њих производити горивни елементи – и то преко француско-руског заједничког предузећа (Јоинт-Вентуре) које чине "Фраматом" и "Росатом".
"То је слепа мрља у европској енергетској политици. Али, проблем са уранијумом је стратешка зависност од Русије", каже Бен Меквилијамс.
За сада се на овом пољу не дешава много, упркос европским декларацијама о намерама.
Европа се неће огрејати ни кад јој сине сунце
Не само, али свакако и због отпора у Француској. Француски посланик Паскал Канфан, упозорио је да је технички знатно компликованије одустати од руског уранијума него од гаса или нафте.
"Осим тога, добављачи су у овом случају разноврснији. ЕУ увози уранијум у великим количинама из Канаде, Казахстана и Аустралије. Када је реч о гасу, с друге стране, почетком 2022. године – дакле пре почетка сукоба – половина увоза потицала је из Русије. Таква неравнотежа, која је Русију претворила у уцењивача, никада више не сме да се понови", каже Канфан и додаје да се, с друге стране за ЕУ већ врема "следећа опасност".
"Зато је за ЕУ најважније да се све више ослања на електричну енергију. Она се, наиме, у све већој мери добија из обновљивих извора. Ту вреба следећа опасност. Реч је о зависности од Кине када је у питању производња соларних панела и ветрогенератора", указао је Канфан.
Руски председник Владимир Путин је иначе на Осмом самиту Форума земаља извозница гаса изјавио да Русија значајно доприноси енергетској безбедности и упозорио на последице покушаја да се Руска Федерације искључи са глобалног тржишта гаса.
"Последњих година, руске гасне компаније суочиле су се са одређеним потешкоћама, укључујући ограничења одређених земаља. У вези са тим, поново ћу истаћи да било који покушај искључивања Русије из учесника светског гасног тржишта и сузбијања развоја ове сфере у нашој земљи има озбиљне последице. Пре свега, растући, превисоки трошкови за стране потрошаче, компаније, предузећа, домаћинства. Управо то видимо у Европи, која сама задаје ударац својој индустрији и социјалној сфери, одричући се од руских енергетских ресурса и раскидајући дугорочне уговоре", објаснио је председник Русије.
Говорећи о одрицању од руских ресурса, Путин је подсетио на пословицу: "Ко другоме јаму копа, сам у њу упада". Како је оценио, "управо то се и десило у Европској унији".