Кристин Лагард ће у фебруару напустити место председнице Европске централне банке (ЕЦБ) – девет месеци пре истека њеног осмогодишњег мандата у октобру 2027. године – након вишемесечних спекулација о њеном превременом одласку.
Њен одлазак отвара врата једној од највећих промена у руководству током 28-годишње историје ЕЦБ-а, и то у тренутку када се ова централна банка суочава са поновним јачањем инфлаторних притисака.
Мандат Кристин Лагард обележили су најтежа пандемија у последњих сто година, сукоб у Украјини, највећи инфлаторни шок у једној генерацији, као и трговински рат са САД и рат на Блиском истоку.
Раније ове године, седамдесетогодишња Лагардова признала је да је, када је прихватила ту функцију у договору са француским председником Емануелом Макроном, веровала да ће у Франкфурту провести пет, а не осам година.
Она је, у 28-годишњој историји ЕЦБ-а, тек други председник који подноси оставку пре истека мандата, наводи "Фајненшел тајмс". Први челник ове институције, Вим Дујзенберг, напустио је положај након пет година, у складу са политичким договором постигнутим на самом почетку монетарне уније.
Лагардова је водила разговоре о преузимању функције председавајуће Светског економског форума. Влада Холандије подржава бившег гувернера холандске централне банке, Класа Нота, као наследника Лагардове, док Шпанија подржава Пабла Ернандеза де Коса, генералног директора Банке за међународна поравнања и бившег гувернера Банке Шпаније.
Чланица Извршног одбора Европске централне банке (ЕЦБ), Изабел Шнабел, напустиће своју функцију у јануару, годину дана пре истека мандата, како би преузела високу позицију у Међународном монетарном фонду (ММФ). Мандат главног економисте ЕЦБ-а, Филипа Лејна, истиче у мају.
За именовање било ког новог члана Извршног одбора потребна је подршка најмање 16 од 21 земље које користе евро, што представља 65 одсто становништва тог блока.