Највећа светска берза криптовалута Бајненс нашла се на мети хакера који су успели да украду чак 6,3 милијарде долара, у ономе што аналитичари већ називају највећом крипто-пљачком у историји. Према тврдњама америчких компанија за анализу блокчејна – траг води до Северне Кореје.
Нападачи су упали у дигиталне новчанике Бајненса на десет блокчејн мрежа и за свега 20 минута пребацили највећи део украдених средстава, саопштила је компанија ТРМ Лабс.
Бајненс тврди да је у сарадњи са партнерима успео да лоцира и замрзне део имовине, вредан око три милијарде долара. Шта се догодило са преосталих 3,3 милијарде, засад није познато.
Суоснивачица Бајненса Ји Хе обећала је да ће компанија покрити све губитке настале хакерским нападом, уз уверавање да су средства корисника безбедна. Повлачење новца, које је привремено обустављено, требало би да буде омогућено у наредних 48 сати.
Америчке компаније ТРМ Лабс и "Чејнализис" сматрају да иза напада стоје севернокорејски хакери. Како наводе, начин на који је крађа изведена подсећа на раније операције приписане Пјонгјангу, укључујући прошлогодишњи напад на крипто-берзу Бајбит, за који је амерички ФБИ оптужио Северну Кореју.
"Ову процену износимо са високим степеном поузданости", саопштио је ТРМ Лабс.
Северна Кореја засад није коментарисала оптужбе.
Један лаптоп, милијарде долара
Према првим резултатима истраге, све је можда почело хаковањем лаптопа једног од инжењера Бајненса. Нападачи су преко компромитованог рачунара, како се сумња, успели да продру у систем берзе и неовлашћено повуку средства.
"Наш безбедносни тим истражује целокупан ток напада", саопштила је компанија.
Вест о пљачки одмах је уздрмала тржиште дигиталне имовине. Биткоин је током трговања у Азији изгубио више од три одсто вредности и пао на 76.368 долара, најнижи ниво у последњих шест недеља. Етеријум је такође ослабио више од три одсто, док је БНБ, криптовалута повезана са Бајненсом, изгубила пет одсто вредности.
Потрес се прелио и на берзу: акције америчке крипто-платформе Коинбејс пале су 4,8 одсто, а компаније "Стратеџи" готово шест одсто.
"Ово је највећи хакерски напад у историји", оценио је Аравинд Сринивасан из компаније ГСР.
У спасавање новца укључила се и Трампова крипто-компанија
У покушаје да се украдена средства блокирају укључиле су се и друге велике компаније из света криптовалута. "Тетер" је замрзнуо готово 1,57 милијарди долара, "Серкл" више од 800 милиона, а "Рипл" око 200 милиона долара.
Међу компанијама које су се укључиле нашла се и "Ворлд либерти фајненшел", повезана са америчким председником Доналдом Трампом и његовом породицом. У сарадњи са компанијом "Битго" учествовала је у замрзавању дела украдене дигиталне имовине.
Према подацима Бајненса, блокирано је и 27 милиона долара у стабилним криптовалутама, као и око два милиона долара у токенима "Ворлд либерти".
Ипак, аналитичари упозоравају да би последице могле да буду знатно веће од непосредне финансијске штете.
"Овај инцидент могао би додатно да ослаби спремност инвеститора на ризик и натера их да преиспитају колико је њихова имовина заиста безбедна на централизованим берзама", оценио је Тим Сан из хонгконшке компаније "Хеш ки груп".
Поједини директори компанија упозорава да вештачка интелигенција додатно олакшава посао хакерима, јер омогућава проналажење безбедносних пропуста брже него што компаније успевају да их отклоне.
Дигитално богатство, стварни губици
Напад на Бајненс само је најновији у низу великих крађа криптовалута. Према подацима ТРМ Лабса, хакери су током прошле године у готово 150 напада однели дигиталну имовину вредну 2,9 милијарди долара.
У септембру је и крипто-берза Битгет пријавила крађу око 350 милиона долара. Бајненс, који има 335 милиона регистрованих корисника широм света, према годишњем извештају за 2025. годину управљао је имовином вредном око 162,8 милијарди долара.
Компанија располаже посебним фондом за заштиту корисника, чије се резерве чувају у биткоину и намењене су покривању губитака у случају безбедносних инцидената.
Док Бајненс покушава да поврати украдене милијарде и увери кориснике да је њихов новац сигуран, највећа крипто-пљачка у историји поново је отворила питање колико су дигитална богатства заиста заштићена од оних који знају како да до њих дођу.