Међу клијентима Алта банке, којој је Народна банка Србије 30. октобра одузела дозволу за рад су и хиљаде руских држављана, грађана и предузетика, који су остали без приступа свом новцу. Стручњаци сматрају да одузимање дозволе Алта банци неће угрозити банкарски систем у Србији, али ни платни промет између наше земље и Руске Федерације.
Народна банка Србије је у саопштењу данас поручила да су осигурани депозити заштићени, да је банкарски сектор стабилан, као и да ће стабилност динара бити очувана.
У Србији је до пре неколико дана пословало 20 комерцијалних банака, од којих су четири у домаћем власништу, а Алта банка је била једна од оних које су руским држављанима омогућиле отварање рачуна и када им је већина других затворила врата. Она је представљала један од важних преосталих банкарских канала за пословање са Русијом, у условима у којима су међународне санкције и ограничења већ значајно отежали финансијске трансакције, али не и једини у Србији.
Већина међународних и западних банака је престала да послује са Русијом 2022. године због европских санкција. То се догодило као непосредна реакција на почетак сукоба Украјини у фебруару 2022. године, а већ у марту Европска унија, САД, Велика Британија су искључиле највеће руске банке из глобалног система СВИФТ, што је онемогућило већину међународних финансијских трансакција са овом земљом. Иако Србија није увела санкције Руској Федерацији, због страног власништва у већини банака у нашој земљи, оне су пратиле курс својих централа и одбијале су клијенте са руским пасошима и обуставиле обраду плаћања из Руске Федерације.
Из НБС су за РТ Балкан раније изјавили да не постоји званична забрана пословања са руским држављанима, али да банке задржавају дискреционо право да бирају клијенте на основу сопствене процене ризика и усклађености са међународним санкцијама.
Према подацима из Агенције за привредне регистре(АПР) од пре две године, у Србији послује више од 11.000 предузећа и предузетничких радњи чији су власници или оснивачи из Русије.
Стручњаци сматрају да држава мора да пронађе институционално и банкарско решење, да заштити њихову имовину и омогући наставак легалног платног промета са руским банкама.
Професор Економског факултета Универзитета у Београду у пензији Ђорђе Ђукић је изјавио да грађани Руске Федерације апсолутно не смеју бити доведени у ситуацију да не буду до последње рубље обештећени.
"Држава, због јавног интереса и заштита стабилности система мора да нађе решење, не само да се њима плати, него да држава нађе модалитет како ти људи даље, на овом простору да живе на бази прихода и прилива које имају. Да не рекламирам ниједну банку, али има више банака којима капитал дозвољава да послују са Руском Федерацијом. Руски држављани треба да остану мирни, јер држава не сме да се коцка са тим детаљем", рекао је Ђорђе Ђукић за Н1.
Алта банка је, у суботу, саопштила да је, у складу са важећим законским прописима и одлукама надлежних регулаторних органа, покренут стечајни поступак над том банком.
Иначе, за руске држављане важиће иста правила као и за грађане Србије, када су у питању депозити које су имали у Алта банци, с обзиром да јој је Народна банка Србије одузела дозволу за рад и да је управљање пренела на Агенцију за осигурање депозита.
Сви депоненти, међу којима су физичка лица, предузетници, микро, мала и средња правна лица, заштићени су преко државне Агенције за осигурање депозита, а сва средства до противвредности од 50.000 евра по депоненту су сигурна.
Клијенти који су на рачунима имали више од законом гарантованог лимита од 50.000 евра, преостали део свог новца мораће да потражују из стечајне масе банке, што је процес који зависи од укупне преостале имовине Алта банке и многи би могли остати "кратких рукава".