Потребно је покушати да се обезбеди вишегодишњи гасни аранжман са Русијом уз јасније цене и услове, као и динамику испоруке, оценио је професор Рударско-геолошког факултета Дејан Радивојевић кандидат са Студентске листе говорећи о акцизама на гориво, гасном аранжману Србије и Русије, као и о ситуацији у НИС-у.
Радивојевић је истакао да је претходни гасни аранжман Србије и Русије истекао крајем маја 2025. године, и да је након тога уследило неколико краткорочних продужења.
"Последњи аранжман направљен је 30. септембра 2026. и важи до 31. децембра 2026. Такав начин уговарања краткорочних продужења не обезбеђује довољно предвидљивости за привреду. Циљ би требало да буде постизање стабилнијег, вишегодишњег договора. Потребно је покушати договорити вишегодишњи уговор уз јасније цене и услове, као и динамику испоруке", навео је Радивојевић.
Осврћући се на ситуацију у вези с НИС-ом, Радивојевић је подсетио да је ОФАК продужио лиценцу која се односи на компанију, али да то не значи, како је рекао, укидање санкција.
"У наредном периоду требало би разјаснити детаље евентуалне трансакције и будућих власничких односа у НИС-у. Оно што би требало урадити јесте разјаснити саму трансакцију и уговорне обавезе, анализирати документацију о продаји руског дела МОЛ-у, укључујући купопродајни уговор, његове корекционе услове, цену, начин плаћања и будућу власничку структуру, као и обавезе будућег власника према Рафинерији Панчево", рекао је Радивојевић на конференцији за медије представника Студентске листе.
Он је додао да би Србија у том процесу могла да искористи и своје постојеће представнике у Одбору директора НИС-а.
Радивојевић је, говорећи о сектору нафте и гаса, казао да одлука Владе Србије у техничком мандату о смањењу акцизе на нафтне деривате за 25 одсто истиче 8. новембра. Навео је да се целокупни износ од смањења акцизе прелива на малопродајне цене, те да се може очекивати поскупљење бензина за више од 21 динар, односно дизела за више од 22 динара по литру.
С друге стране, стручњак у области енергетике, професор на Факултету техничких наука у Новом Саду и кандидат на Студентској листи Стеван Цветићанин истакао је да Студентска листа сматра да треба да се затраже преиспитивање пословања Електропривреде Србије.
"Чињеница је да је наш систем застарео и да се ослања на термоелектране као основни извор електричне енергије, док хидроелектране представљају важан део укупног производног капацитета. Период ниског водостаја ограничио је производњу, што је још једном указало на рањивост система и недостатка стратегије", навео је Цветићанин.
Највећи проблеми у енергетском систему су, сматра Цветићанин, дотералост опреме, недовољно улагање, као и изостанак ремонта. А све то, како је додао, доводи у питање поузданог производног капацитета.
"Постављамо питања у каквом су стању електране у Србији? И зашто се средства не улажу у одржавање и модернизацију. Друго питање – да ли је могуће да у тренутку озбиљних изазова у енергетском систему – улагања су усмерена у национални стадион?", рекао је Цветићанин.
Објаснио је да је јасно да се потребе за електричном енергијом морају надокнађивати увозом, а то са собом, каже, носи озбиљне финансијске последице - поготово ако се обавља по неповољним тржишним ценама. Самим тим, он је навео да, према информацијама којима располажу, извршен је ребаланс буџета, а све како би се обезбедила довољна средства.
"Међутим поставља се питање да ли су довољна и за који временски период”, рекао је Цветићанин.
Нагласио је да актуелно руководство мора да преузме одговорност, да јавности одговори на питања - зашто је енергетски систем запуштен, зашто се јавности не саопштавају потпуне и правовремене информације, да ли ЕПС располаже довољним финансијским средствима за стабилно пословање?
"Јавност има право да зна у каквом је стању ЕПС и да ли постоји опасност за појаву додатних трошкова и евентуалних рестрикција", сматра Цветићанин и додао да се одговорност не може пребацивати на неког ко још није преузео управљање.