Руски инвеститори остварили су значајну правну победу у Европској унији, пошто је Управни суд Луксембурга поништио одлуку тамошњег Министарства финансија којом је одбијено враћање замрзнутих хартија од вредности, акција и обвезница, руској компанији и њеним клијентима.
Суд је утврдио да су власти погрешно тумачиле европске санкције, због чега су инвеститори, који сами нису били под рестриктивним мерама, остали без приступа својој имовини. А спор се односио на хартије од вредности које су се чувале преко руског Националног депозитара за поравнање (НСД), против којег је ЕУ увела санкције у јуну 2022. године.
Наиме, луксембуршке власти тврдиле су да се изузеће од санкција, предвиђено за извршавање обавеза из уговора закључених пре њиховог увођења, односи само на новчане трансфере, а не и на хартије од вредности. Суд је одбацио такво тумачење, закључивши да појам "плаћање" није ограничено само на новац, односно да може да обухвата и враћање хартија од вредности њиховим законитим власницима. Будући да ни руска компанија ни њени клијенти нису били под санкцијама када је њихов захтев одбијен у септембру 2023. године, суд је оценио да је одлука Министарства финансија била неоснована.
Пресуда би могла да отвори врата и другим руским инвеститорима да судским путем затраже повраћај замрзнуте имовине, мада она не значи њено аутоматско одмрзавање нити укидање европских санкција. Одлука се односи искључиво на приватну имовину, а не на замрзнуте резерве руске централне банке.
У ЕУ је од 2022. године блокирано око 210 милијарди евра руских државних средстава, од којих се највећи део налази у белгијском "Јуроклиру". Брисел користи приходе остварене од те имовине за финансирање Украјине, али се, упркос притисцима Кијева, још није одлучио на њену потпуну конфискацију због могућих правних последица.
Москва такву праксу назива пљачком. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је раније да је поверење у западне земље "потпуно изгубљено", оптужујући их за "отворену пљачку" руске имовине.
Русија је у међувремену покренула више судских поступака. Московски суд је раније ове године досудио руској централној банци око 200 милијарди евра одштете у спору против "Јуроклира".
Према писању белгијског листа "Еко", руска централна банка ове недеље затражила је и од белгијског суда да одобри заплену документације из седишта "Јуроклира", како би прибавила доказе о његовој сарадњи са институцијама ЕУ у спровођењу санкција.