Пропаст "Алта банке" могла је да буде спречена да је Народна банка Србије благовремено реаговала, оценио је бивши гувернер, професор Економског факултета и представник Студентске листе Дејан Шошкић.
Он је истакао је и да ће трошкове тог пропуста посредно сносити грађани. Навео је да је Поштанска штедионица стабилна и да нема разлога за забринутост због курса.
"Сви ми, као грађани, платићемо цех те корупције која се дешавала у 'Алта банци', те злоупотребе јавних фондова, где је та банка прво добила дозволу, а да није смела да је добије, односно та групација је добила дозволу да преузме једну постојећу пословну банку", рекао је Шошкић за РТС.
Како је објаснио, Закон о банкама предвиђа критеријуме које морају да испуне потенцијални власници банака, пре свега када је реч о кредибилитету, стручности и капиталној способности.
"Није нормално у банкарском систему да мењачнице купују банке, дакле да финансијске институције нижег ранга купују финансијске институције вишег ранга. Посебно је важно да се води рачуна о томе да у банкарски сектор могу ући само они појединци и институције који могу да докажу кредибилитет, знање и капиталну способност", навео је Шошкић и додао да је већ на почетку било јасно да групација која је преузела банку није испуњавала потребне критеријуме.
Шошкић сматра да је Народна банка Србије имала законске механизме да спречи настанак проблема у Алта банци, али да они нису адекватно примењени.
"Централна банка могла је да уведе сталну контролу пословања, обезбеди присуство својих представника на седницама управног и извршног одбора, као и да инсистира на независнијем раду интерне ревизије и службе за управљање ризицима", навео је Шошкић.
Као посебно забрињавајући податак издвојио је то што је, према његовим речима, "Алта банка" у пословним књигама приказивала више од 20 одсто имовине у готовини.
"То је била апсолутно недопустива информација за игнорисање. Морало се моментално реаговати, прво преконтролисати да ли је новац заиста ту, а онда и поставити питање компетентности управљања банком, јер банка по правилу не сме да држи толику количину готовог новца, јер то указује на некакво абнормално понашање", нагласио је Шошкић.
Објаснио је да је НБС могла да наложи да се готовина положи на рачун који пословна банка има код централне банке, чиме би било омогућено да се провери и контролише стварно стање средстава.
"То су све врло озбиљни пропусти у функционисању Народне банке Србије. Први који би требало да буду предмет истраге су свакако директор Сектора контроле банака, а онда и највише руководство у централној банци, од чијих одлука зависи да ли ће се поступати у оваквим случајевима или не", рекао је Шошкић.
Говорећи о исплати осигураних депозита клијентима "Алта банке", Шошкић је објаснио да се средства Агенције за осигурање депозита обезбеђују из премија које плаћају пословне банке.
"Иако банке непосредно финансирају систем осигурања депозита, трошкови се посредно преносе и на грађане кроз цене банкарских услуга", наводи Шошкић.
На питање о сличностима између пропасти "Алта банке" и случаја "Агробанке", који се догодио у време када је био гувернер НБС, Шошкић је рекао да је реч о неупоредивим ситуацијама. Рекао је да је Агробанка пословала деценијама пре његовог доласка на чело централне банке и да је, девет месеци након преузимања функције гувернера, лично донео одлуку да се у тој банци спроведе непосредна контрола.
Када је реч о Банци Поштанска штедионица, Шошкић је нагласио да се њено пословање не може поредити са ситуацијом у "Алта банци".
"Прва ствар коју треба да имамо у виду јесте да су Алта банка и Поштанска штедионица апсолутно различите. Једно је мала банка приватног власника, а овде је држава власник. Држава може да докапитализује банку, може да дода ликвидност ако је потребно", објаснио је Шошкић и истакао Истакао је да "тренутно нема потребе за таквим мерама, јер је Поштанска штедионица ликвидна".
Он је навео и да је Влада Србије у техничком мандату, на предлог Министарства финансија, требало да се обрати јавности и објасни да нема разлога за забринутост у погледу пословања Поштанске штедионице.
Рекао је и да одржавање стабилног курса не представља посебан изазов за монетарне власти, већ да је пре свега реч о одлуци о режиму девизног курса. Нагласио је да Студентска листа не планира промену постојећег режима девизног курса.