У рафинерију нафте у Панчеву и даље не стиже сирова нафта преко ЈАНАФ-а, због хаварије која је настала на хрватском делу цевовода у петак, између Сиска и Славонског Брода. Из цеви је тада, према проценама, истекло око 500.000 литара нафте. Стручњак за енергетику Жељко Марковић рекао је да се последице по домаће тржиште за сада не осећају, а да ли ће тако и остати зависи пре свега од тога колико ће трајати поправка нафтовода.
НИС је у сталном контакту са представницима ЈАНАФ-а и чека информације о томе када ће нафтовод бити поправљен, а испоруке обновљене, незванично сазнаје РТС. Бензинске станице у Србији за сада су добро снабдевене.
"Према опису оштећења, то је нешто што би требало да се поправи у року од пет до десет дана. Наравно, уколико постоје неки скривени проблеми на месту где је дошло до пуцања цеви, можда ће то трајати и нешто дуже. Ипак, верујем да ће квар бити брзо отклоњен", каже Марковић за РТС.
Он је појаснио да НИС располаже сопственим резервама нафте, због чега краћи прекид транспорта не би требало да угрози рад рафинерије у Панчеву.
"И даље ће се производити деривати, тако да тржиште то не би требало уопште да осети", истиче Марковић.
Подсећа да је рафинерија раније, у периоду санкција и прекида испорука, готово месец дана радила ослањајући се на резерве. Наводи да уколико се квар не поправи дуже од месец дана онда би могло да дође до потенцијалних проблема.
Према његовим речима, око 80 одсто нафте која се прерађује у Србији потиче из увоза, док домаћа производња покрива приближно 20 одсто потреба.
ЈАНАФ је главни правац снабдевања Србије сировом нафтом, а низак водостај Дунава отежава могућност да се веће количине допреме речним путем.
"Не може се нешто много допремати. Водостај Дунава је и даље низак. Имамо проблем и са увозом угља који долази из Индонезије до луке Констанца, па се баржама довози у Србију за потребе наших термоелектрана. И тај увоз је доста стао", објашњава Марковић.
Наводи да поправка нафтовода и санација земљишта на месту где је нафта исцурела представљају два одвојена посла, при чему би санација земљишта могла да траје дуже.
Производња струје
Говорећи о производњи струје, Марковић указује да је у октобру Србија из увоза обезбедила 26 одсто потрошене електричне енергије, а да се сличан тренд наставио и почетком новембра. Као главне разлоге наводи сушу, смањену производњу хидроелектрана, проблеме са допремањем увозног угља, лошији квалитет домаћег угља и честе испаде старих термоенергетских блокова.
"Производња ЕПС-а тренутно може да задовољи око 75 одсто домаће тражње. Значи, 25 до 26 одсто се увози. Тако је било у октобру, а тако је и ових првих десетак дана новембра", наводи Марковић.
Посебан проблем представљају високе цене електричне енергије на берзама.
"Јучерашње цене на нашој берзи, али и на берзама у Европи, у просеку су биле око 350 евра по мегават-сату, а у вечерњим сатима ишле су и до 600 евра", каже Марковић.
Према његовој процени, за увоз потребних количина струје издваја се између осам и девет милиона евра дневно.
"Цене по којима је Електропривреда уговарала електричну енергију нису довољне да задовоље те потребе за увозом, тако да Електропривреди треба још новца да би могла да оствари тај увоз", објашњава Марковић.