Стране инвестиције – мотор, покретач српске привреде, али док не истекну субвенције. Сведочимо повлачењу страних инвеститора у таласима и затварању страних фабрика.
Током 2025. Србију је напустио значајан број страних инвеститора који су добили субвенције за отварање радних места у Србији. До сада је било неколико таласа напуштања тржишта, а одласци су углавном били повезани са истицањем државних подстицаја и растом "минималца".
Немачка компанија за производњу кабловских сетова за аутомобилску индустрију "Дрекслмајер" (Draxlmaier) обавестила је недавно раднике да ће до краја марта следеће године затворити фабрику у индустријској зони у Зрењанину која послује 19 година. Њихово повлачење је најављено још у марту прошле године, као последица кризе у европској ауто-индустрији. Турски инвеститор "Астер текстил" који је 2016. године отворио фабрику у Нишу најавио је да ће катанац ставити 15. децембра и да без посла остаје готово 400 запослених. О затварању фабрике "Вали" у Ваљеву, која послује у оквиру италијанске групе "Голден лејди", прича се већ месецима, а сада је најављено да ће у децембру 700 људи остати без посла.
Представници Студентске листе у делу програма који се односи на рад и социјалну политику, указују да стране инвестиције подстичу јефтини и незаштићен рад и да инвеститори нестају чим стану инвестиције. Представници Студентске листе тврде да је модел јефтине радне снаге потрошен и тврде да ће "одсвирати" крај тој трци у којој је Србија учествовала свих ових година нудећи све издашније инвестиције док су запослени у добијали минималац. Кажу да ће субвенције да подстичу само у девастираним општинама и то као прелазну меру.
Шта се дешава са радницима, какве су последице затварања страних фабрика и које су дугорочне мере за српску привреду?
Председник Савеза самосталних синдиката Зоран Михајловић у емисији Данас на РТ указује да су страни инвеститори дошли код нас само захваљујући томе што је наша влада у то време пропагирала јефтину радну снагу.
"Највише су се определили да овде послују због цене рада, а држава им је за то дала субвенције. Ми порески обвезници смо сами себи исплаћивали плате да би они овде отварали погоне и радили. Цена рада је расла, а ове субвенције су у једном тренутку стале, и инвеститори више нису могли финансијски да издрже да послују овде. Трећа ствар, овде углавном послују компоненташи за ауто-индустрију, а у Европа је у великој рецесији. Скоро 100.000 радних места у Немачкој ће бити затворено, смањује се обим производње. Европска индустрија не може да издрже трку са Кином. И то је још један разлог за одлазак", наводи Михајловић за РТ Балкан.
Прошле године је, како истиче, око 10.000 радника остало без посла, а у просеку 10 до 15 фирми напусти Србију.
"Већина фирми нема респект према нашим радницима и не најављују унапред да ће отићи. Те ствари се дешавају ад-хок и без најаве", указује Михајловић.
Подсећа да осим аутомобилске индустрије, код нас послују и турске фирме које се баве текстилом.
"И они се враћају у Турску, јер је сада цена рада тамо мања него у Србији", истиче Михајловић.
Када је реч о подстицајима за стране инвеститоре, Михајловић подсећа да су они добијали земљишта, погоне, бесцаринску зону и да су били ослобожени разноразних пореза и доприноса, а да је њихова улога била само да запосле радника.
"Држава се одлучила да повећа запосленост. Ми смо добили квантитет, али не и квалитет радних места и такав модел је потпуно изгубио кредибилитет и мора да се мења. Требало би да се субвенције дају домаћим инвеститорима како би се отварала мала и средња предузећа. Мора дугорочно да се направи стратегија у ком правцу ће привреда да се развија – да Србија не буде земља јефтине радне снаге, него да улажемо у домаћи капитал и да долазе инвеститори који вреде", сматра Михајловић.
На питање како амортизовати последице затварања фабрика, Михајловић сматра да ће нова Влада Србије морати да направи краткорочне мере.
"Ми имамо реалност коју имамо – инвеститоре који исплаћују плате какве исплаћују, инвеститоре који отпуштају. Влада мора да се посвети томе да субвенционише привредне субјекте како радници не би у већој мери остали без посла. Мора да се прави и дугорочна стратегија када ове фирме напусте потпуно Србију, да ти људи могу да пређу на квалитетнија радна места", наглашава Михајловић.
Оцењујући који би економски модел био најповољнији у овим околностима за српску привреду, Михајловић наводи да се дугорочно треба посветити домаћим привредницима.
Говорећи о састанку са делегацијом Друштвене палате Руске Федерације, ком је присуствовао, Михајловић преноси да је тема разговора била како наставити испоруку руског гаса, НИС и даља економска сарадња.
"Када је реч о представницима Руске думе и руском гасу, они су рекли да ће бити на страни тога настави даље, да нема разлога за неким прекидом", истиче Михајловић.