Због скока инфлације у септембру и октобру, Народна банка Србије подигла је своју референтну каматну стопу, први пут у последње две године. Повећала је и стопе на кредитне и депозитне олакшице. Председник Савета гувернера НБС Иван Николић истиче да ће се одлука о повећању каматне стопе одразити на камате на динарске кредите, али да повећање неће бити велико.
"Што се тиче камата за динарске кредите, оне ће бити нешто веће. Повећање референтне стопе за 0,25 одсто није нешто што ће битно оптеретити кориснике кредита и пореметити њихов стандард", каже Николић за РТС.
Указује да је и Европа под инфлаторним притиском, као и да је Европска централна банка већ два пута реаговала повећањем каматних стопа.
"ЕЦБ је реаговала већ два пута, у јуну и септембру. Очекује се да повећа референтну стопу за још 0,25 одсто и у децембру, трећи пут, јер је инфлација већ четири одсто. Народна банка то прати", наводи Николић.
Према његовим речима, корисници кредита у динарима и еврима биће у нешто неповољнијем положају, али то није разлог за велику забринутост. Он је појаснио да је један од главних разлога зашто је међугодишња инфлација за два месеца порасла са 2,2 на 4,4 одсто, ниска прошлогодишња основица, настала након ограничења трговинских маржи.
"Примењена је прошле године уредба везана за лимитирање маржи у трговини на мало. Та уредба је дала фантастичан ефекат – цене су пале и сада се поредимо са том ниском основицом. Због тога је међугодишња инфлација практично у расту", објашњава Николић.
Подсећа да је повећање инфлације у септембру било очекивано, али да је у октобру месечни раст цена био нешто већи од прогнозе. Истиче да су највише поскупели храна, безалкохолна пића и нафтни деривати, при чему су цене горива на међугодишњем нивоу порасле 19 одсто. Према његовим речима, инфлација се сада налази близу горње границе циљаног распона НБС од 4,5 одсто, због чега је повећање референтне каматне стопе било очекивана реакција централне банке.
Раст плата
Говорећи о утицају раста цена на животни стандард, Николић каже да су плате претходних година расле брже од инфлације, што је омогућило реални раст зарада. Наглашава да је важно да се такав тренд настави и у 2027. години.
"Битно је да у наредној години наставимо са високим растом плата који је изнад ове стопе инфлације, и то ће бити довољно и значиће даљи наставак тренда пораста животног стандарда који смо бележили", истиче Николић.
На питање колико је реална прогноза Народне банке Србије да ће бруто домаћи производ наредне године порасти четири одсто, Николић одговара да тренутно повећање инфлације неће значајно утицати на динамику привредног раста.
"Тренутно ће динамику бруто домаћег производа наредне године пре свега определити она инерција коју имамо и преносимо у наредну годину, али пре свега нови буџет, нови економски план који чекамо. Те детаље заиста сви прижељкујемо наредних дана да видимо", каже Николић.
Говорећи о кретању курса динара и повећаној тражњи за девизама, Николић истиче да су грађани претходних година практично престали да размишљају о курсу због дуготрајне стабилности домаће валуте.
"Имали смо стабилност која је у толикој мери била висока да смо практично заборавили на курс динара. То се на крају видело и у порасту поверења у динар као валуту и у степену динаризације нашег финансијског система", објашњава Николић.
Ипак, упозорава да би актуелна дешавања могла негативно да утичу на то поверење. Наглашава, међутим, да економски показатељи не указују на проблеме који би угрозили стабилност домаће валуте.
"Што се тиче курса, ту грађани не треба да брину. Економија, макар што се тиче онога што статистика показује, а то је у ствари стварно стање, и даље је добра. Ништа се ту није променило нагоре", истиче Николић.
У прилог стабилности курса, додаје, иду раст извоза који надмашује раст увоза, низак платнобилансни дефицит и високе девизне резерве, из којих НБС може да интервенише на девизном тржишту. Ипак, упозорава да економска стабилност не зависи искључиво од показатеља, већ и од поверења грађана и учесника на финансијском тржишту.
"На економију и на ова текућа кретања, поготово у финансијском сектору, јако утичу очекивања и поверење. Уколико то не повратимо што пре, можемо да имамо само проблема, а то, мислим, никоме не одговара, нити то ико прижељкује", закључује Николић.