Авио-компанија "Луфтханза" планира да укине 1.000 радних места са пуним радним временом у својим чвориштима у Франкфурту и Минхену, преносе медији, позивајући се на интерно писмо запосленима.
Компанија се суочава са потешкоћама у заустављању губитака, пошто је енергетски шок изазван ратом у Ирану довео до раста цена авионског горива.
Према писму, авио-компанија је од јануара до септембра у просеку губила 20 милиона евра месечно. Руководиоци су навели да су девет дана штрајкова и високи оперативни трошкови додатно повећали притисак.
Планирана отпуштања представљају око 2,5 одсто од укупно 40.000 запослених у компанији, пренела је агенција АФП. У писму нису наведени рокови нити детаљи о томе која ће радна места бити укинута.
"Луфтханза" је 2024. године покренула програм опоравка пословања, али је руководство обавестило запослене да те мере више нису довољне. Компанија планира додатно смањење капацитета на кратким и средњим линијама, као и замену дела авиона из породице Ербас А320 економичнијим моделима А220, који троше мање горива.
Према подацима "Евроконтрола", цене авионског горива у Европи пале су за 10 одсто током две недеље, на 4,42 долара по галону почетком новембра, али су и даље готово двоструко више него пре рата.
Матична компанија, "Луфтханза група", очекује да ће њен рачун за гориво ове године достићи 9,3 милијарде евра, што је две милијарде евра више него 2025. године.
"Луфтханза" такође троши више горива на појединим азијским линијама због ограничења ваздушног простора. Европска унија забранила је руским авионима коришћење свог ваздушног простора након ескалације сукоба у Украјини 2022. године, а Москва је увела реципрочну забрану авио-компанијама из ЕУ.
Због обилазних рута продужено је трајање појединих летова ка Кини, Јапану и Јужној Кореји, навела је "Луфтханза група" у свом последњем годишњем извештају.
Компанија за анализу података из ваздухопловства "Скајларк" утврдила је да авио-превозници који избегавају руски ваздушни простор троше 13,8 одсто више горива по лету између Европе и североисточне Азије у односу на конкуренте који и даље лете преко Русије.
Берлин је такође највећи подржавалац Украјине унутар ЕУ.
Отпуштања су погодила и друге секторе немачке привреде, посебно аутомобилску индустрију.
Према подацима немачког Савезног завода за статистику (Дестатис), број запослених у прерађивачкој индустрији смањен је за 144.100 у периоду од годину дана закључно са јуном, укључујући 42.300 радних места у аутомобилској индустрији.
Произвођач ауто-делова "Шефлер" планира да укине око 2.660 радних места и затвори четири погона у Немачкој. "Мерцедес-Бенц" је замрзао нове инвестиције у својим немачким фабрикама и разматра њихово затварање.
Немачка аутомобилска индустрија суочила се у петак са новим поремећајем, пошто је синдикат "ИГ Метал" покренуо прве 24-часовне штрајкове упозорења у последњих осам година.
Обуставе рада погодиле су фабрике "БМВ-а" и "Аудија", као и добављаче ауто-делова. Синдикат захтева повећање плата од пет одсто, снажнију заштиту радних места и учешће запослених у добити компанија које успешно послују.