Јединство Европске централне банке око монетарне политике почело је да се осипа протеклих месеци у јеку све дубље економске кризе континента, а све веће неслагање биће израженије како се година примиче крају, пише "Блумберг".
Европска банка заговара продужавање драстичних мера штедње и током 2023. године, заједно са порастом каматних стопа и трошкова зајмова, што многе банкаре чини нервозним.
Многи експерти зазиру од најаве додатног скока каматних стопа после досадашњег, прилично агресивног пораста од 125 базних поена и указују на све мањи консензус унутар саме Банке.
Верује се да ће даље подизање каматних стопа бити наложено тек када се утврди ниво на ком ће трошкови позајмљивања имати неутралан утицај на економију, вероватно у децембру.
Део умеренијих банкара, попут шефова банки Француске, Холандије или Летоније, указују да ће крај ове године бити прекретница у дебати унутар Централне банке Европе, али они оштрији, попут Немаца или Словака залажу се за додатно подизање трошкова зајмова.
Шеф Централне банке Белгије, Пјер Вунш сматра да би било "разумно" да ЕЦБ подигне трошкове позајмљивања на три процента, али признаје да ће то бити недовољно да се инфлација стави под контролу.
Његов италијански колега Ињацио Виско упозорио је да ће 2023. бити "изузетно тешка", док Португалац Марио Сентено сматра да ће Европа платити цену огромној економској неизвесности.
"Ми морамо да будемо извор стабилности. Не можемо да идемо напред-назад и мењамо своје наше одлуке“, рекао је он.
Међународни монтерарни фонд предвидео је да ће развој еврозоне током 2023. бити преполовљен, а да ће први последице осетити Италија и Немачка.
Шефица Централне банке Кристин Лагард инсистира да евро зона тренутно није у рецесији, упркос конесензусу економиста да јесте.
Уз подизање каматне стопе, ЕЦБ ће морати да размотри и пооштравање до сада прилично опуштених услова за дугорочне позајмице и утврди да ли је правно могуће ретроактивно мењати услове договора.
Један од највећих проблема је, ипак, инфлација која је тренутно на 10 процената – пет пута већа од предвиђене. Аналитичари наводе да је најраније када се може очекивати пад на два процента 2025.