До краја године Србија ће потписати споразум о слободној трговини са Кином, најавила је премијерка Ана Брнабић додајући да ће то ојачати српску економију.
Како је рекла, приоритети владе коју води у 2023. годину су споразуми о слободној трговини не само са Кином, него и са Египтом и Уједињеним арапским Емиратима.
Споразум са Кином најављивао је прошле године и министар трговине Томислав Момировић, напомињући да је извоз у ту земљу у последњих пет година повећан петнаест пута.
Професор међународне економије на Универзитету у Лондону Урош Делевић за РТ Балкан каже да није необично што преговори са Кином толико дуго трају, јер експертски тимови преговарају о дословно сваком појединачном производу.
"Трговински споразуми се увек дуго преговарају, и приступ Светској трговинској организацији траје већ 10 година", напомиње наш саговорник.
Према његовим речима, важност споразума о међународној трговини је у томе што доприносе повећању трговинске размене, а у њој највећу корист има она страна која има шта да извезе.
Главну предност споразума с Кином Делевић види у томе што ће диверзификовати, односно унети разноврсност у спољној трговини Србије која је изузетно концентрисана само у један регион – Европску унију.
"Овако би се смањио уцењивачки капацитет Запада. Србија има билатерални споразум о инвестицијама са Кином, тако да је ово логичан наставак споразума у контексту нашег учешћа у пројекту 'Један појас, један пут'", каже Делевић.
Он додаје да би споразум требало да српским компанијама омогући да диверзификују своје пословање, што је изузетно важно.
"То начело диверзификације је основно начело – не стављати сва јаја у исту корпу. То је оно што нажалост наша држава ради годинама и после се чуди како долази до тог уцењивања по разним основама. Видите то на примеру око питања Косова, уцењује се неким економским аспектима, тобоже ће се повући инвестиције и тако даље", наводи Делевић.
Европска унија извукла корист из споразума о слободној трговини са Србијом
Говорећи о последицама споразума о трговини, наш саговорник наводи пример споразума о слободној трговини са Европском унијом, који су земље попут Немачке искористиле да би Србију употребиле као "проточни бојлер за своје конкурентне предности".
"Са друге стране, учешће српских производа на рафовима немачких супермаркета је на нивоу статистичке грешке", каже Делевић.
Он додаје да је зато уз споразум о слободној трговини неопходно склопити споразум о праведној трговини.
Наш саговорник додаје да је главно питање зашто је држава дозволила да се доминантна запосленост у Србији генерише кроз стране западне компаније, уместо да се створи домаћа привреда која може да генерише исту ту запосленост.
"Неко мисли да комапније које су уложиле огроман новац у лукративне послове у Србији ће сад напрасно од тога одустати због неких политичких неслагања Србије и Запада. То је немогуће. Они који то причају би требало да наведу барем једну једину компанију која је то изричито рекла - ми смо овде уложили стотину милиона евра и сад ћемо то повући ако ви не уведете санкције Русији, или не признате независност Косова. То су ствари које немају никакве везе са реалношћу и компаније се воде искључиво лукративним мотивима и оне ће остати у Србији све док у Србији добро зарађују", изричит је Делевић.
Кина није даље Србији од Немачке
На питање да ли оцене како је тржиште Европске уније ближе Србије о кинеског, те да не треба очекивати велике промене по економију, Делевић каже да су такве оцене нереалне и неутемељене.
"Како може Кина бити даље Србији од Немачке, или од Енглеске? То је потпуно бесмислено. Јесте да постоје ограничења кад су у питању количине, у смислу, ако немате довољне количине производа, повећава се трошак транспорта. Међутим, регионалном интеграцијом, заједничким наступањем компанија на трећим тржиштима, такве ствари се превазилазе", каже Делевић.
Он додаје да је географска блискост у међународној трговини важна у иницијалној мултинационализацији предузећа, јер иницијално извозите у регион.
"Ако сте америчка компанија, иницијално ћете извозити у Канаду, или Мексико, и тако даље. Ако сте српска компанија иницијално ћете извозити у Босну и Херцеговину или у Црну Гору. Али се с временом и повећањем ваше конкурентне предности ширите и географска удаљеност постаје ирелевантна", рекао је наш саговорник.
Напомиње да је извоз Србије у Кину у периоду од 2019-2022. године порастао више од 70 одсто, док је увоз из Кине порастао за 40 одсто.
"То указује на већи улазак на кинеско тржиште с наше стране. То су пре свега производи и полупроизводи бакра и дрвна грађа, то су производи којима ми можемо да доминирамо тамо. Међутим, важно је рећи да су то производи врло ниског нивоа прераде", рекао је Делевић.
Имајући у виду да је Брнабић казала да очекује прилив нових технологија из Кине у Србију, наш саговорник каже да је питање да ли тај увоз иницирају мултинационалне стране компаније у власништву држава из којих се увози.
"Ако имамо ситуацију да је увоз високих технологија заснован на производњи мултинационалних страних компанија, то ће имати само спорадични макроекономски ефекат у виду запошљавања, спољнотрговинског баланса и тако даље, али неће имати прави ефекат на развој наших капацитета", сматра Делевић.
Он напомиње да је важно да имамо домаће привредне субјекте који су конкурентни на међународном тржишту.
"Ако Србија може да има неку корист од међународног споразума са Кином то је пре свега ако дође до тога да сама има висок ниво прераде у производима које извози. Битно је и да су у питању производи доминантно домаћих привредних субјеката, а не немачких фабрика у Србији", додаје Делевић.