Упркос санкцијама, трговина између Белгије и Русије није опала. Белгијска предузећа су прошле године извезла у Русију робу у вредности од 3,6 милијарди евра, док је увоз из Русије достигао 12,8 милијарди евра, преноси лист "Дерниер Хеур", позивајући се на податке Агенције за спољну трговину Белгије за 2022. годину.
Вредност овог увоза забележила је рекордан раст у износу од 64,7 одсто, захваљујући скоку цена гаса, преносе белгијски медији. Међутим, чак и ако се искључе нафта и гас, увоз из Русије остао је висок.
Белгија је прошле године увезла 4,3 милиона кубних метара руског ЛНГ-а, што је повећање од 70 одсто у односу на 2021. годину.
Непосредно пре Специјалне војне операције, лука "Зебруж" је изабрана да буде важна база за претовар руског ЛНГ-а, чији велики део пролази само кроз белгијско тло, а затим одлази у остатак Европе или Азије.
Белгијски извоз у Русију је благо опао у 2022. години, а извоз везан за био-хемијски сектор, углавном лекова и вакцина, увећао се за 22 одсто.
Испоруке оружја и муниције из Белгије у Русију опале су за 99,8 одсто у поређењу са 2021 годином.
Увоз племенитих метала из Русије, друге највеће увозне групе, опао је за 23 одсто. Ово смањење је углавном последица пада увоза необрађених и обрађених дијаманата намењених сектору накита, као и последица америчког ембарга на сирове дијаманте.
Агенција за спољну трговину сматра да би прави ефекти ових санкција требало да се виде ове године.
Лист "Морген" пренео је изјаву професора економије Коена Шурса са Универзитета у Генту, који објашњава ове податке и каже да "европске санкције Русији немају никаквог утицаја на нормалну трговину робом са Белгијом".
"Нико није рекао да желимо да осиромашимо руско становништво. Ако Русија настави свој рат, биће неопходно да се запитамо да ли би ове санкције требало да се продубљују. Али то такође утиче на нас и морате бити искрени према становништву у вези са тога", рекао је Шурс.