Будућност мотора са унутрашњим сагоревањем претвара се у француско-немачки рат, у којем Немачка тражи измене европске регулативе која забрањује употребу ових мотора, док Француска заговара да се не одступа од плана да се до 2035. године забрани продаја возила опремљених њима.
Након састанка у Стразбуру, неколико министара из земаља великих произвођача аутомобила рекло је да прописе којима се предвиђа да до 2035. године буде забрањена продаја возила са моторима са унутрашњим сагоревањем треба изменити.
Закон који то омогућује већ је усвојио Европски парламент и начелно су се с њим сложиле и земље чланице, али немачки министар саобраћаја Фолкер Висинг сада указује да нема предлога који одговара њиховим очекивањима и да због тога још увек није постигнут жељени циљ.
С друге стране, Париз и Мадрид најављују да ће стати иза европског плана нулте емисије до 2035, пише "Политико".
"Спремни смо да се боримо за то јер би одлагање било еколошка, али и економска грешка", рекао је француски министар економије Бруно ле Мер.
Немачка влада, уз коју су и Италија, Пољска, Бугарска и Чешка, предлаже измене које би омогућиле да аутомобили могу да имају моторе са унутрашњим сагоревањем, али да гориво које користе буде еколошки прихватљивије, односно синтетичка и по околину мање штетна варијанта од фосилних горива.
Заједно, ове чланице ЕУ имају могућност да ставе вето на тај закон, као и на будуће прописе који се тичу регулисања проблема издувних гасова који загађују атмосферу и правила о ефикасности горива за камионе. Како се наводи у чланку, оне би наредних дана требало да пошаљу своје предлоге Европској комисији који ће покривати сва ова три аспекта.
Предлог Европске комисије, да појача необавезујући језик на маргинама договорених ЦО2 стандарда за аутомобиле није наишао на добар пријем у Берлину.
Из Странке слободних демократа (ФДП), из чијих редова долази и министар Висинг, сматрају да не би могло много да се искористи од таквог предлога, као и да би пребацивање на електрична возила изазвало значајне промене у којима би стотине компанија специјализованих за производњу компоненти за моторе са унутрашњим сагоревањем било бачено на колена.
Комисија има веома мало простора за маневар, будући да је Европски парламент рекао да више неће разматрати коначни текст прописа договореног прошле године. Времена за делање је врло мало, будући да се ближе и европски избори следеће године до када мора бити завршено и са усвајањем законских регулатива.
"Не смемо дозволити да будемо стешњени с временом јер нисмо ми оставили питање отвореним месецима", рекао је Висинг додајући да је ЕК требало да реши проблем прошлог лета.
Неприхватљив је био и предлог да се оформи радна група која би разматрала могућност употребе е-горива и поново прегледала закон 2026. године.
ФДП би желела посебан пропис само за е-горива, али није сигурно да би било довољно времена да се он изради нити да би га ЕП и земље чланице прихватиле.
Међутим, Француска није заинтересована за измене мера које су договорене после две године тешких разговора, финализоване међу чланицама, и потребан им је само формални потпис одобрења од министара да би постале закон.
"Економски је нелогично, индустријски опасно, није у нашем националном интересу, није у интересу наших националних произвођача и пре свега није у интересу планете", рекао је Ле Мер коментаришући предлоге о одлагању или изменама прописа.
Француске ставове по овом питању деле Шпанија, Белгија, Шведска, Данска, Ирска и Холандија.
Уместо заштите застареле технологије, Ле Мер жели да се европски произвођачи аутомобила подстакну да брзо пређу на производњу електричних возила. Он је подржао велике субвенције француске државе за производњу електричних возила, као и напоре ЕУ да обезбеде милијарде евра како би оформиле индустрију батерија за возила. Шпанија на сличан начин подржава производњу батерија.
"Не можемо да кажемо да имамо ванредну климатску ситуацију – што је случај, који знамо из свих наших градова, наших метропола које су прекомерно загађене- и онда одустанемо пребацивања на електрилна возила", рекао је Ле Мер.