Очување репутације финансијског центра коштаће обичне Швајцарце - све до једног - по 12.500 швајцарских франака (13.500 долара), пише "Блумберг".
Да би спасила посрнулу "Креди Свис" банку основану 1856. године и подржала њену хитну продају конкурентној УБС групи, швајцарска влада се обавезала да ће ставити на располагање чак 109 милијарди франака – што је огроман терет за земљу од 8,7 милиона становника.
Поврх тога, постоји гаранција Швајцарске националне банке од 100 милијарди франака која није подржана владином гаранцијом, према договору објављеном у недељу увече.
Комбинована сума од 209 милијарди франака је еквивалентна отприлике четвртини швајцарског бруто домаћег производа и премашује укупну европску потрошњу на одбрану у 2021. Цена за највеће корпоративно спасавање Швајцарске могла би да буде више од три пута већа од спасавања од 60 милијарди франака УБС-а 2008.
Поновно спасавање добро плаћених банкара изазвало је протесте. Око 200 људи окупило се у понедељак испред седишта "Креди Свиса" у Цириху, узвикујући "једи богате" и гађајући јајима зграду у срцу градске финансијске четврти.
"Доста нам је идеје да, ако сте довољно велики, добијате све", рекао је Кристоф Рехштајнер, партнер пореске консултантске куће ММЕ из Цириха. "Закон се мења за вас током викенда."
Поврх финансијских гаранција, швајцарска влада се сложила да промени закон како би заобишли одобрење акционара, а финансијски регулатор земље је избрисао обвезнице "Креди Свиса" у вредности од око 16 милијарди франака како би повећао основни капитал банке.
"Решење које је сада направљено је да, ако све буде добро, УБС остварује огроман профит", рекао је Рехштајнер. "Они су добили 'Креди Свис' будзашто, а влада подржава губитке."
Током глобалне финансијске кризе, УБС је добио 6 милијарди франака од владе и поделио 54 милијарде франака ризичне имовине у фонд који подржава централна банка.
Иако је влада наметнула нову регулативу "превелика да би пропала" за банке након кризе 2008. године, закон није успео да се избори са сталним низом скандала и преокретима у менаџменту који су на крају уништили поверење инвеститора у "Креди Свис".
Системски релевантне банке морале су да се претворе у холдинг компаније. То је требало да омогући чист распад и заштити домаће банкарске послове са становништвом. У теорији, сви остали делови би били ликвидирани да би се спречиле опасности по швајцарски финансијски систем.
Али швајцарска влада одлучила је да не спроводи закон, већ је уместо тога инсистирала на спајању. Очигледан недостатак поверења у сопствена правила могао би се показати веома скупим за имиџ једног од водећих светских финансијских центара, сматра Мануел Аман, директор швајцарског Института за банкарство и финансије на Универзитету Сен Гален.
"Сада је обе швајцарске банке морала да спасава влада", рекао је он. "То није добро."