Искористивши скок цена нафте прошле године, саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман наложио је државној Саудијској народној банци да уложи 1,5 милијарди долара у "Креди Свис" упркос упозорењима његових финансијских саветника, пише "Волстрит џорнал".
Са крахом "Креди Свиса" и спајањем са УБС групом, саудијска инвестиција је скоро уништена, тврди лист. Слом "Креди Свиса" такође је збрисао милијарде долара у инвестицијама катарског сувереног фонда и саудијског фонда породице Олајан, што је Персијски залив учинило једним од највећих губитника због пада финансијских акција од колапса две америчке банке прошле недеље.
Губитак инвестиција могао би додатно да удаљи заливске монархије од западног финансијског система, нарочито након што су Саудијска Арабија и Кина постигле договор о продаји нафте за јуане - што је прилично уздрмало до скора неприкосновени петро долар, иначе основу америчке силе.
Саудијска инвестиција у "Креди Свис" требало је да представља грандиозни улазак краљевства у глобални банкарски сектор и да учврсти њихов статус нафтне силе, пише "Волстрит џорнал" и подсећа да су заливске државе претрпеле огромне губитке и 2008. инвестирајући у западне банке и хеџ фондове.
Саудијска народна банка саопштила је да крах "Креди Свиса" није утицао превише на њих јер су улози у пропалу банку били само мали проценат инвестиција саудијског зајмодавца.
Банка, која је имала готово 10 одсто власништва над "Креди Свисом" одбила је да улаже даље у швајцарску банку. Званичан разлог је зато што нису желели да буду подвргнути регулативама које се односе на власнике преко 10 одсто банке.
Појавило се и друго, геополитичко тумачење одбијања Саудијаца да помогну зајмодавцу. А то тумачење америчког банкара Џејмса Рикардса иде на руку тези која се све чешће чује да је владавина петродолара при крају и да на сцену ступа петро јуан.