Европска комисија планира да повуче потез без преседана и у потпуности погази право на приватну својину, располажући замрзнутом имовином Централне банке Русије, као да је њена. Штавише, европске бирократе планирају и да туђи новац обрћу, не би ли, како они рачунају, а преноси "Политико", остварили принос од око 2,6 одсто.
ЕУ је, иначе, разматрала законске опције за коришћење замрзнутих руских девизних резерви, укључујући и могућности да се оне уложе, не би ли се остварио приход који би могао да се користи за финансирање обнове Украјине.
"Постоји консензус међу државама чланицама ЕУ да је важно веома пажљиво испитати шта се може учинити према датим упутствима, а да би било у складу са европским и међународним правом", каже шведски дипломата који председава Андерс Ахнлид групом.
У документу Комисије, у који је "Политико" имао увид, а који би требало да буде разматран у уторак на састанку националних експерата, објашњава се правни основ за улагање руске имовине, као и повезани ризици, и даје се и процена како би се улагања могла исплатити.
Комисија сматра да би своју аргументацију за овај начин располагања туђом имовином, могла да заснује на улагању средстава руске Централне банке и убирању новца у корист Кијева.
Према режиму санкција ЕУ, ако и када санкције буду укинуте, власник замрзнуте имовине, односно Русија, требало би да може да поврати свој капитал, као и све приходе који су уговорени пре него што је роба заплењена. Али, сваки приход који је већи од тога, сматра Комисија, може да се присвоји да би се после користио за обнову Украјине.
ЕУ верује да се око две трећине од 300 милијарди долара у резервама руске централне банке које су замрзнуте у земљама Г7, ЕУ и Аустралији тренутно држе унутар тог блока, укључујући и 191 милијарду евра у Белгији и 21 милијарду евра у другој неименованој земљи ЕУ.
А, улагање тих милијарди у "ликвидна средства са високим рејтингом" са релативно кратким роковима доспећа, могло би, рачуна Европска комисија, да генерише "значајне годишње приносе са медијаном од око 2,6 одсто".
Како наводи "Политико", улагање у власнички капитал донело би веће приносе, али ризичнија класа имовине могла би да генерише губитке до 4 милијарде евра годишње, што би изазвало "политичке и финансијске импликације"- ако би ЕУ морала да надокнади Русији оно што је проћердала.
Комисија међутим сматра да се, "губици никада не могу искључити", па ће питање "ко сноси било какав преостали ризик у случају таквих губитака захтевати јасан правни одговор".