Одлука Швајцарске да спасе пропалу инвестициону банку "Креди Свис" могла би да буде велики терет за пореске обвезнике у тој земљи, показује рачуница "Блумберга".
Швајцарска влада се обавезала да ће покрити 9,7 милијарди долара губитака и обезбедити ликвидност од 108 милијарди долара средствима Швајцарске националне банке (СНБ).
То значи да ће сваки од 8,7 милиона становника Швајцарске платити 13.500 долара за спас банке "Креди свис", оценио је Блумберг.
У споразуму се такође спомиње посебна гаранција од 108 милијарди долара централне банке коју не подржава влада. Ако се дода зајам од 54 милијарде долара од СНБ-а који је банка обезбедила прошле недеље, укупна сума спасавања ће премашити 280 милијарди долара, што је отприлике једнако трећини целокупне привредне производње Швајцарске 2022.
Тај износ представља највеће корпоративно спасавање у Швајцарској икада, далеко надмашивши 65 милијарди долара колико је дато за опстанак највеће швајцарске банке УБС 2008.
"Влада ће морати да каже бирачима зашто ризикује новац грађана и пореских обвезника да спасе банку која је углавном опслуживала најбогатије и повлачила неке прилично 'неуобичајене' потезе да би клијентима исплаћивала сулуде износе новца", рекао је бивши извршни директор банке Ројтерсу, желећи да остане анониман.
Споразум о спајању УБС и "Креди свис" већ је разбеснео грађане, а око 200 људи протестовало је у понедељак испред седишта "Креди свис" у Цириху. Неки су чак и гађали зграду јајима.
Стручњаци кажу да коначни трошак спасавања можда неће бити толико висок као што је договорено, али је неактивност владе можда коштала Швајцарску њене репутације као глобалног финансијског центра.