Економија
Кредит је зао друг: Економисти за РТ Балкан упозоравају да ће вредност еурибора расти
За оне који су се задужили код банака у еврима, пресек који ће бити направљен сутра, 31. марта, одредиће вредност по којој ће плаћати рате кредита у наредна три месеца
Вредност еурибора, каматне стопе по којој банке једна другој позајмљују новац, од 31. марта биће коришћена у обрачуну каматне стопе за оне који имају зајмове са варијабилном каматном стопом на тромесечном нивоу.
Како је вредност еурибора опет скочила на више од 3 одсто, очекује се да ће камата на кредите опет бити увећана. Занимљиво је да је током марта еурибор у једном тренутку забележио осетнији пад, али ће вредност еурибора 31. марта бити важна за оне који су се задужили у банкама у еврима.
При узимању кредита, рата се формира у два дела - на главницу и камату, а на варијабилну каматну стопу утиче еурибор.
Професор Економског факултета Љубодраг Савић напомиње да нико не може да предвиди кретање еурибора, али да су све процене да може само да расте.
"Треба бити храбар и рећи да еурибор неће расти преко 3 одсто. Моје мишљење је да ће порасти, али то је само очекивање, а тешко је рећи да ли ће се то остварити", каже Савић.
Иако су поједини медији објавили да је раст еурибора преко 3 одсто била "црна тачка" или граница, потребно је подсетити да је ова каматна стопа ишла и до скоро 5,3 одсто 2008. године.
"Нема смисла правити аналогију са 2008. годином јер су сада потпуно другачији узроци за економску кризу", каже Савић у изјави за РТ Балкан.
Наш саговорник подсећа да је током економске кризе 2009. године одржан скуп Г20 у Лондону, а у саопштењу наведено како се над светом надвила глобална опасност, због чега су потребне заједничке светске глобалне мере.
"Данас у тој групи нема Русије, тако да нема заједничке реакције. Може се навести најмање три групе земаља које имају потпуно супротне политике и боре се једна против друге", каже Савић.
Економиста Горан Николић каже да је процена показивала да ће еурибор ове године расти, а да се пад очекује тек крајем 2024. године.
Додаје да је пропаст банака у Америци унела промене и у европском банкарском систему.
"Иако банкарски званичници у Европи тврде да су после кризе 2008. године ојачали регулативе у односу на Америку. Јасно је да ниједан званичник неће рећи да је ситуација очајна, јер би већ сутра камате 'подивљале'", каже Николић.
У ситуацији када инфлација расте, банке могу да се одлуче за тактику да је обуздају, али би то значило и раст камата. Као пример тога колико је банкарски систем потрешен, Николић наводи дисонантне изјаве челника Европске централне банке, да једни обећавају да ће по сваку цену оборити инфлацију на 5,3 крајем године, а са друге стране свесни су да то може негативно да утиче на банке.
"Зато не можемо да предвидимо кретање базне каматне стопе, која доминантно одређује еурибор. Већа је вероватноћа да ћемо имати раст, што се види због раста евра према долару, па се очекује да ће каматне стопе у еврозони расти више него оне у САД", напомиње Николић.
Да ли је време за узимање кредита?
Он напомиње да је кретање еурибора проблем у којем ништа не зависи од нас, чак ни од Народне банке Србије, већ зависи од великих играча, односно Европске централне банке.
Сада је најгоре време за доношење одлука, сматра Савић и додаје да о узимању кредита данас може да размишља само онај ко нема другог избора.
"Сада заиста није време за кредитна задуживања, ни у еврима ни у динарима", оцењује Савић и додаје да онима који узимају кредит боља опција да узму на краћи период.
Наш саговорник напомиње да свака криза прође, па ће и ова, али је питање колико година ће бити потребно за економски опоравак.
"Кредит је зао друг", поручује Савић, додајући да људи често врло лако доносе одлуку о кредитима и то на дуг временски период, примера ради од 25 година, што је време за које се многе околности могу променити.
Колико је неизвесно кретање еурибора види се по томе што је у последњих 15 година значајно осцилирао. У мају 2015. године шестомесечни еурибор износио је 0,061 одсто, током економске кризе 2008. године ишао до 5,3 одсто, док је данас 3,2 одсто.
На питање какав би савет дао појединцима да ли да кредит узму сада или да причекају, Николић наводи да у тој одлуци треба размишљати о два фактора.
"Каматна стопа, сада изгледа високо - око шест одсто, али је инфлација 8,5 одсто, што значи да би грађанин добио кредит по реално негативној каматној стопи. То би био аргумент за узимање кредита. Ипак, са друге стране, имамо огроман скок цена некретнина, што је аргумент против узимања кредита", напомиње Николић.
