Владе европских земаља немају никакву контролу над залихама природног гаса, а само 10 одсто гаса у складиштима је под директном контролом националних стратешких резерви, преноси "Блумберг".
Осталих 90 одсто залиха је у рукама међународних компанија, енергетских предузећа и индустријских група. Компаније могу слободно продати залихе гаса понуђачу који највише понуди, чак и ако је из друге државе, указује амерички бизнис портал.
Немачка складишта гаса, иначе, покривају само 25% годишњих потреба, што најављује жестоку тржишну утакмицу и последични раст цена због веће потражње у односу на понуду.
Ризик који проистиче из приватног власништва ускладиштеног гаса постао је очигледан још у јулу када је Унипер СЕ, највећи немачки купац руског гаса, повукао залихе из складишта да би опслуживао своје муштерије након што је Русија прекинула испоруке.
Овај потез је био против воље Владе Немачке да допуни своје резерве.