Хрватске компаније које послују у секторима туризма, угоститељства и грађевинарства запошљавају раднике из иностранства, махом из Филипина, Непала и Индије.
Како пише "Еурактив", недостатак радне снаге је постао хронични проблем за економију у последњих неколико година, углавном због последица масовне емиграције у богате европске земље током протекле деценије. Пошто је Хрватска једна од најстаријих популација у Европи, смањен број радне снаге у земљи и лоши демографски изгледи су такође утицали на то.
Према најновијим информацијама, земља од 3,9 милиона људи је на крају 2022. имала 1,6 милиона запослених и 1,2 милиона пензионера. Додаје се да однос пензија и радних места и дање неодрживо низак, иако је први пут број радних места премашио ниво пре финансијске кризе 2008. године.
Иако су домаће компаније по закону обавезне да размотре запошљавање локалног становништва пре него што доведу странце, ови недостаци приморавају владу да одустане од ове одредбе за одређена радна места.
Тренутно постоји више од 40 занимања за које компаније могу директно да увозе раднике, а међу најтраженијим пословима су конобари, кувари, грађевински радници, медицинске сестре, наставници, ИТ стручњаци и возачи камиона.
Према проценама, у туризму - који чини 20 одсто БДП Хрватске, недостаје 60.000 радника уочи летње сезоне. Пошто су многи радно способни Хрвати напустили земљу током протекле деценије, неке јавне службе такође осећају притисак недостатка радне снаге.
Државни фонд за јавно здравствено осигурање у тој земљи објавио је у понедељак нова правила о пријављивању за те услуге, како би очистили систем од велике групе незапослених Хрвата који су се преселили у иностранство без ажурирања статуса, што значи да и даље имају формално право да користе јавне здравствене услуге иако их не плаћају нити стално живе у земљи.
Према проценама које наводи "Нови лист", то би могло довести до тога да око 300.000 Хрвата, или близу 8 одсто становништва, буде избрисано из евиденције.