Федерација немачке индустрије (БДИ) је позвала на поновне преговоре о замрзнутом инвестиционом споразуму између ЕУ и Кине, што је крајње изненађујуће имајући у виду бурне реакције у Берлину које је изазвала посета немачког канцелара Олафа Шолца Пекингу прошле године.
Подсетимо, када је немачки канцелар Олаф Шолц у новембру прошле године посетио Пекинг, дошло је до спора међу члановима владе око намере кинеске компаније да купи значајан удео у делу луке Хамбург.
Међутим, у саопштењу које је објавио "Еурактив", из немачке индустрије стижу другачије поруке.
"Својим ставом у агресорском рату Русије против Украјине, Кина је изгубила много поверења у Немачку и Европу", навела је у саопштењу генерални директор БДИ Тања Генер, објавио је "Еурактив".
Немачка индустрија очекује од председнице Европске комисије Урсуле Фон дер Лајен и председника Француске Емануела Макрона, који ове недеље бораве у Пекингу, "да инсистирају на поузданости кинеског руководства и поштовању међународних правила", саопштило је то индустријско тело.
То би укључивало поновно преговарање о значајном трговинском споразуму са Кином, Свеобухватном споразуму о инвестицијама (ЦАИ), који је написан 2020. године, али је потом блокиран у Европском парламенту након што је Пекинг санкционисао неке од његових законодаваца.
"Много је промена у Кини и остатку света од тада. Пре него што се настави процес ратификације, прво би била неопходна поновна процена споразума", саопштио је БДИ.
Немачка индустрија је најпре поздравила споразум, рекла је Гонер, "чак и ако је споразум оставио отворене многе суштинске тачке као што су реципроцитет приступа тржишту и заштита инвестиција".
Са овим, ефективно изгледа као да је немачка индустрија сугерисала да ће о договору морати да се преговара, без обзира на то да ли ће кинеске санкције против Европе бити повучене.
Саопштење БДИ је уследило када су Макрон и фон дер Лајен кренули у заједничку посету Пекингу, која би требало да постане деликатан чин балансирања између "укидања ризика" економских зависности и отварања проблематичних питања попут Украјине.
Чинило се да је прошлонедељни говор Фон дер Лајен имплицирао да би ЕУ такође могла у потпуности да раскине трговински и инвестициони споразум са Кином.
"Знамо да постоје неке области у којима трговина и инвестиције представљају ризик за нашу економију или националну безбедност, посебно у контексту кинеске експлицитне фузије њеног војног и комерцијалног сектора", рекла је фон дер Лајен.
"Ово важи за одређене осетљиве технологије, робу двоструке намене или чак улагања која долазе са принудним трансфером технологије или знања", додала је она.
Званичници ЕУ последњих недеља све чешће истичу да се позиција Кине радикално променила откако су преговори о значајном споразуму почели 2013. године.
Од тада се европске компаније суочавају са све већим недостатком приступа тржишту и привилеговањем кинеских над другим страним компанијама, рекли су званичници.
До преиспитивања трговинских веза ЕУ са Кином долази пошто је блок постао свеснији своје трговинске неравнотеже са Пекингом, као и своје тренутне и будуће економске зависности у неколико кључних сектора.
Министарка спољних послова Аналена Бербок тада је критиковала Шолца и подсетила га да је дошао на власт обећавајући да ће прилагодити стратегију према Кини.
Подсетимо, због одласка Шолца у Пекинг прошле године избиле су тензије у ЕУ, а Макрон је упозорио немачког канцелара да ризикује да буде изолован.
Макрон се годинама залагао да ЕУ постане мање зависна од Пекинга, док је данас променио мишљење и кренуо у Кину на састанак са Си Ђинпингом.