Како преноси Статиста, аналитичари Светске банке, Универзитета Харвард и Института за светску економију из Кила идентификовали су 22 земље које су спашене кинеским зајмовима када су наишле на проблеме са ликвидношћу између 2000. и 2021. године.
Земље које су нарочито дуго користиле ове зајмове, односно, које су пребацивале исплату позајмица у наредну годину су Пакистан, Монголија, Аргентина и Шри Ланка.
Монголија се први пут окренула кинеској централној банци 2021. да би свој неисплаћени дуг онда пренела и у 2022.
Аргентина и Монголија су такође идентификоване у извештају као земље које су у тешкој финансијској невољи од раних 2010-их и које користе Кину као зајмодавца у крајњој инстанци, упркос томе што су услови зајма, наводно, неповољнији од помоћи са нижим каматама које нуде Међународни монетарни фонд или Федералне резерве САД.
Листа кинеских пакета спаса укључује земље које доживљавају велику инфлацију, као што су Пакистан, Турска и Египат.
У извештају се налази да поновљена враћања кинеских зајмова обезбеђених путем размене ликвидности централне банке стављају читав процес у сумњиву сиву зону која их издваја од сличних пракси позајмљивања, какву, на пример, користи амерички Фед, наводи Статиста.
Зајмовима Феда се често прибегава у кризним ситуацијама, али морају бити враћени у року од 12 месеци или пријављени као стварни дуг. Зајмове Феда најчешће користе развијене земље, док се земље у развоју све више обраћају азијској суперсили за хитну помоћ. Ове земље су стога биле у могућности да се задрже на свап линијама током дужег временског периода без потребе да пријаве више спољног дуга, али уз већу цену и уз губитак транспарентности међународног дуга, наводе из Статисте, портала који обрађује статистичке податке на глобалном нивоу.
Износи помоћи које је обезбедила Кина остали су прилично мали током 2000-их и раних 2010-их, пре него што су порасли од 2015. надаље, попевши се на укупно 100 милијарди долара за две деценије.
Два најчешћа начина на које ови зајмови функционишу су размена ликвидности са кинеском централном банком – где се већина неотплаћених средстава од око 40 милијарди долара налазила од 2021. године – или путем кредитних линија кинеских државних банака.
Три земље, Венецуела, Јужни Судан и Еквадор, примиле су аванс за робу коју је требало да испоруче Кини.