Незваничне банке су субјекти у сенци са разгранатом мрежом међународних уговора и договора који позајмљују на кратко на променљивим тржиштима капитала да би давали кредите на дуге периоде, или да би купили неликвидне хартије од вредности, или да би инвестирали у некретнине.
Ако то клупко уговора у сенци почне да се расплиће или пропада, ситуација у Ирској (домаћину пете највеће незваничне банкарске индустрије) али и на целом Западу могла би жестоко да се закомпликује, пише британски "Телеграф".
Незваничне банке функционишу без надзора регулатора, не могу да искористе прозор за хитне случајеве великих централних банака у кризи ликвидности. Иза њих не стоји зајмодавац последње инстанце. Нити су заштићене од финансијских налета државним осигурањем депозита.
Ово је, пише економски уредник "Телеграфа" Амброз Еванс-Причард, рецепт за катастрофу која се сама храни када ствари крену наопако.
"Као што смо видели 2008. и 2020. године, криза може да се прошири као зараза. Ризици по финансијску стабилност које представљају тржиште новца и отворени фондови нису довољно решени", упозорила је недавно америчка министарка финансија Џенет Јелен.
САД су за длаку избегле катастрофу на почетку пандемије у марту 2020. када су њихове банке у сенци пропале.
"Била је неопходна ванредна интервенција владе за стабилизацију ових проблематичних тржишта. Поједностављено, шок ковида је поново потврдио значај структурних слабости у незваничним банкама", рекла је она.
Њен тон се променио, наводи Еванс-Причард. Пре пет година, Јелен је предвидела да никада нећемо видети још једну финансијску кризу "у нашим животима". Колапс "Силикон вели банке" и спасавање "Прве републичке банке" била је отрежњујућа провера регулаторне охолости.
Луис де Гвиндос из Европске централне банке издао је паралелно упозорење прошле недеље, означивши банке у сенци као потенцијални "извор проблема за цео финансијски систем", иако је пазио да не упре прстом на било коју земљу еврозоне.
Регулатори се суочавају са нежељеним последицама сопствених поступака. Строгом регулацијом банака у протеклих 14 година - што се на примеру "Креди Свиса" показало као погрешан механизам - они су скоро па угушили кредитирање створивши тако нешто што би могло да се покаже као системско чудовиште.
Одбор за финансијску стабилност са седиштем у Базелу каже да је вредност незваничног банкарског сектора порасла на 239 билиона долара и од традиционалних зајмодаваца (183 билиона долара) преузела улогу главног извора глобалног финансирања.
"Основна" компонента банака у сенци која регулаторе држи буднима ноћу износи 67 билиона долара. То су инвестициони инструменти и фондови који представљају "ризик по финансијску стабилност" али без заштитних ограда.
За разлику од Британије која је стабилизовала тржиште када је њихов незванични сектор "пукао", Ирска - домаћин пете по величини незваничне банкарске индустрије, са изложеношћу која се утростручила за деценију и сада премашује 900 процената ирског БДП-а - тешко да би се извукла.
Незваничне банке могу да упадну у проблеме у било ком броју јурисдикција, укључујући Кајманска острва или Луксембург, који имају чак и веће обавезе од Ирске. Или би "костури" могли да се појаве у неким од егзотичнијих углова прекограничног тржишта, упозорава Еванс-Причард.
У САД постоји забринутост због тржишта приватног дуга у САД-у у вредности од 1,2 билиона долара, где играчи "обележавају" читав портфељ тако што договарају билатералне трговине једни са другима како би преценили сваки део трансакције.
Чини се да је Јелен највише забринута за фондове америчког тржишта новца, који су нарасли на 5 билиона долара док инвеститори извлаче новац из банака, било да би јурили за већом зарадом или у уверењу да су ови фондови сигурнији (јер улажу углавном у краткорочне државне обвезнице).
Очигледни кандидат за невоље је америчка комерцијална имовина. Мање регионалне америчке банке обично дају 70 посто америчких кредита за некретнине, али су морале да се повуку након што су искрвариле око 800 милијарди долара депозита. Ово прети да погорша невоље које већ изједају средства која се налазе у празним канцеларијским блоковима и тржним центрима, наводи "Телеграф".
Ако Федералне резерве и ЕЦБ наставе са монетарним поошртавањем, могућност да незванични банкарски сектор нарасте и онда "експлодира" је велика, а то ће гурнути финансијски систем у деструктивни вртлог, закључује аутор.