Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од шест одсто.
Повећана је и стопа на депозитне олакшице – на 4,75 одсто, као и стопа на кредитне олакшице – на 7,25 одсто.
Како се наводи у саопштењу НБС, процењено је да је потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова како не би дошло до раста инфлационих очекивања и како би се осигурало да се инфлација нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања.
Додаје се да одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.
Извршни одбор је навео да су даљи пад цена у сектору енергетике, као и решавање застоја у глобалним ланцима снабдевања и смањење трошкова контејнерског транспорта у великој мери допринели слабљењу трошковних притисака на глобалном нивоу, што би требало да утиче и на успоравање домаће инфлације у наредном периоду.
Укупна инфлација у Србији је у фебруару износила 16,1 одсто међугодишње, што је, како се наводи, у складу са изнетим пројекцијама Народне банке Србије за прво тромесечје које су узеле у обзир очекиван наставак преношења високих трошковних притисака из претходног периода на цене хране и других индустријских производа, као и корекције цена електричне енергије и гаса.
Према актуелној фебруарској средњорочној пројекцији, НБС очекује да ће се међугодишња инфлација од наредног тромесечја наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини ове године, тако да би крајем године требало да буде на двоструко нижем нивоу у односу на актуелни и да се средином 2024. године врати у границе циља.
У смеру смиривања инфлаторних притисака требало би да делује досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора вођено растом цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња у условима очекиваног успоравања глобалног привредног раста.
Када је у питању економска активност, Народна банка Србије очекује да ће бруто домаћи производ Србије ове године остварити реални раст у распону од два до три одсто, чему ће допринети и опоравак сектора енергетике на који указују подаци о производњи и извозу електричне енергије у прва два месеца ове године.
У зависности од кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења, као и глобалне геополитичке ситуације, Народна банка Србије ће, како се наводи, процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму, узимајући при томе у обзир и очекиване ефекте претходног заоштравања монетарне политике на инфлацију у наредном периоду. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 11. маја 2023. године.