Иако западне санкције не обухватају руско жито, фирме са Старог континента и из Сједињених Држава одбијају да раде с руским добављачима, истакао је први човек Руске уније извозника жита Едуард Зернин за "РТ интернешенел".
"Поред извозника житарица који не желе да сарађују с Русима, ту су и банкарске институције које не спроводе новчане трансакције, али и пловила која су престала да упловљавају у руске луке упркос свим важећим дозволама", прецизирао је Зернин.
Будући да Руска Федерација обезбеђује више од 20 одсто светских испорука житарица, покушаји "да се руски производи избришу или укину са глобалних тржишта" неизбежно ће довести до светске прехрамбене кризе.
"Директан притисак је немогућ, али уз пораст прикривених санкција против пошиљки руског жита глад на светском нивоу биће неизбежна", упозорио је Зерин.
Према његовим речима, скривене санкције које су прошле године примењене над руским извозницима житарица довеле су до повећања цена пшенице са 300 на 450 долара по тони.
"Суочили смо се и још се суочавамо са изазовима везаним за банкарско пословање", рекао је Зерин и додао да су пак успели да реше скоро све проблеме у вези с флотама, делимично и због повећања тарифа за превоз терета.
Руски извозници житарица због санкција нису у могућности ни да решавају било какве правне спорове на специјализованим арбитражним платформама.
Зернин је напоменуо да је Руска унија извозника житарица морала да успостави директне контакте с великим увозницима пољопривредних производа како би смањила утицај санкција.
"Дефинисали смо кључна тржишта, као што су земље Блиског истока и северне Африке пошто су највећи светски потрошачи житарица, успоставили смо директне везе с њима и развили нове стратегије за трговину са сваком државом посебно", објаснио је Зерин.
Руски извозници сада раде или по домаћим прописима или прате законске регулативе својих партнера и тако остају ван глобалног законодавног оквира.
Очекује се скок цена хране у свету
Цене хране су прошле године порасле за 18 одсто на глобалном нивоу, укључујући раст цене житарица од 21 одсто, проценила је Светска трговинска организација (СТО).
Према подацима трговинског тела, цене ђубрива су забележиле још већи раст од 63 одсто у односу на претходну годину.
СТО у својој прогнози о глобалној трговини, наводи да би, у теорији, виши трошкови хране "требало да подстакну већу пољопривредну производњу, што би резултирало већом доступношћу и нижим ценама хране у будућности", али упозорава да би испоруке скупих ђубрива могле да доведу до смањења приноса и, на крају, до нових скокова цена хране.
Иако су, према процени СТО, "глобалне залихе хране мање несигурне него што су се многи плашили" због ситуације у Украјини, оне "и даље изазивају забринутост".
Према њиховим прорачунима, обим светске трговине пшеницом, на пример, пао је за отприлике 7,5 одсто од 2021, што оставља "малу маргину за грешку ако великом произвођачу пропадну усеви или доживи неку природну катастрофу која је повезана са климатским променама."