Док се чека на извештај ММФ-а о светској економској прогнози, који би требало да буде објављен 11. априла, извршна директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгиева упозорила је да ће се светска економија у наредних пет година суочити са најслабијим периодом раста од 1990. године.
Озбиљно успоравање глобалне економије изазвано је проблемима који су последица пандемије ковида-19, политичких напетости и сукоба у Украјини.
Успоравање би требало да се настави и током 2023. и могло би да потраје наредних пет година, истакла је Георгиева.
Глобални БДП ће расти за око три одсто у наредних пет година, у поређењу са просеком од 3,8 одсто које смо имали у последњих 20 година, што представља најгори економски учинак од 1990. године.
ММФ очекује да ће се глобални БДП ове године повећати за мање од три одсто, што је у складу са јануарском пројекцијом од 2,9 одсто.
Прошле године, глобални раст се скоро преполовио, склизнувши са 6,1 одсто на 3,4 одсто, рекла је она.
Процене су да ће око 90 одсто напредних економија доживети пад стопе раста ове године, упозорила је шефица ММФ-а, пре свега услед виших каматних стопа у САД и еврозони.
"Са растућим геополитичким тензијама, уз инфлацију која је и даље висока, опоравак је готово немогућ, а то штети најугроженијим групама и земљама", рекла је Георгиева.
Шефица ММФ-а позвала је владе да предузму мере за повећање глобалне продуктивности.
Према њеним речима, растућа инфлација са којом се суочава већина богатих земаља света примораће централне банке да наставе са повећањем каматних стопа, стварајући додатни притисак на банкарску индустрију.
Она је позвала светску заједницу да "буде будна и агилнија него икад", јер ће се регулатори врло могуће суочити са компликованијим избором како би заштитили финансијски сектор усред упорне инфлације и изазова у банкарском систему.