Ројтерс: Кредитна криза од које страхују Сједињене Државе већ добија облик

Након годину дана подизања каматних стопа, америчке Федералне резерве (Фед) се суочавају са својом првом значајном препреком јер ће одлуке донете у стотинама банака допринети - или не - паду кредитирања који обликује економију, пише Ројтерс.

Подизањем референтне каматне стопе коју банке користе у међусобном позајмљивању новца, строжа монетарна политика чини потрошачке и пословне кредите скупљим и тежим за добијање. У теорији, то смањује тражњу за кредитно финансираним робама и услугама, а временом и инфлацију.

Рачуни домаћинстава и пословних банака и даље су у релативно пристојном стању и, за сада, служе као тампон зона пребрзом економском паду.

Али, наводи Ројтерс, укупни банкарски кредити су заустављени на цифри од око 17,5 билиона долара од јануара. Њихов раст из године у годину брзо опада, а следећа одлука Феда о каматној стопи у мају зависиће од тога да ли ће креатори политике одлучити да је то само монетарна политика која иде својим током или нешто дубље.

Инфлација, мерена преферираним мерилом Феда, остаје више него двоструко већа од циља америчке централне банке од два одсто и за сада се чини да се креатори политике слажу да је још једно повећање каматне стопе на њиховом састанку 2. и 3. маја оправдано.

Али потенцијал за кредитну кризу, која је већа него што се очекивало, и даље је повишен након колапса "Силикон вели банке" и "Сигначур" банке прошлог месеца, што је изазвало забринутост да ће уследити већа финансијска паника.

РТ Балкан истражује: Колапс СВБ - најава веће економске кризе или крах врло "специфичне" банке?

Чини се да је најгоре избегнуто. Хитне мере Феда и Министарства финансија заштитиле су штедише у обе банке, помажући да се олакша оно што је могло бити дестабилизујуће кретање од мањих банака ка већим. Друге акције Феда помогле су да се одржи поверење у шири банкарски систем.

Ситуација је, ипак, далеко од добре будући да је вишемесечни раст каматних стопа већ ставио мање банке под притисак, које се сада такмиче за депозите који су цурили у трезорске обвезнице и фондове тржишта новца који су давали више камате.

Одговор – мање позајмљивања, строжи кредитни стандарди и веће камате на зајмове – већ се уобличио, али сада званичници страхују да се није отишло предалеко, због чега осим Федових статистика о незапослености и инфлацији, сада гледају и податке о банкарским позајмицама и кредитима.

Док креатори политике Феда процењују да ли оштрије банкарске позајмице могу дозволити централној банци да се одрекне будућих повећања каматних стопа, анкете банкарских службеника ће такође бити ископане за трагове о расположењу оних који доносе одлуке о кредитима. "Покушавамо да калибришемо нашу монетарну политику, а пооштравање кредитних услова је механизам кроз који ће то утиче на ширу економију", рекла је директорка Фед Кливменда, Лорета Местер.

Истраживање Конференције супервизора државних банака показало је да је расположење међу банкарима на најнижем нивоу од почетка анкетирања 2019. Скоро свих 330 испитаника, око 94 одсто, рекло је да је рецесија већ почела.

Слабији кредити погађају економију која већ успорава, а кључни сектори показују стрес. Мала предузећа већ пријављују смањене профитне марже, показало је недавно истраживање Банке Америке. С обзиром да се ослањају на банкарске кредите, кредитне линије и кредитне картице, пооштрени услови финансирања могу посебно тешко погодити тај сегмент привреде, кључни извор запошљавања.

Метју Луцети, главни амерички економиста "Дојче банке" недавно је проценио да би додатно пооштравање кредитних услова могло да смањи америчку производњу и гурне је у рецесију.

"Ови сценарији би гурнули услове кредитирања у опсег који је јасније повезан са рецесијом", навео је он и додао да банкари виде потенцијал за „шире пооштравање финансијских услова које ће значајно успорити раст у време када су ризици од рецесије високи."