Нови прописи не помажу Америци: Борба за раднике и још један талас инфлације

За нове пројекте у различитим индустријама биће потребно додатних 300.000 инжењера, 90.000 техничара и 546.000 грађевинских радника, а борба за раднике изазваће инфлацију

Председник САД Џозеф Бајден обећао је да ће његов Закон о смањењу инфлације довести до поновне индустријализације САД и отварања нових радних места, али економисти и инвеститори, од "Бенк оф Америка" до Ларија Финка из "БлекРока", сматрају да нови пропис неће довести до смањења инфлације, пише "Фајненшл тајмс".

Обим федералних давања већ је изазвао бум инвестиција, aли сада изазива страхове да ће борба за раднике изазвати још један талас инфлације.

Новим прописом одобрене су субвенције од 369 милијарди долара за подстицање производње зелене енергије, док Закон о чиповима и науци, нуди још око 50 милијарди долара подстицаја за производњу полупроводника.

Стручњаци указују да ће нови пројекти повећати потражњу за радницима, а Гери Хуфбауер, виши сарадник на Петерсон институту за међународну економију напомиње да би ограничено тржиште рада и дефицит радне снаге могли утицати да се трошкови радова на пројектима повећају за 10 одсто.

"Улажемо много новца да ове фирме дођу и да се шире у САД, а за то нема радника, јер није то као да можете повући раднике из Мекдоналдса", рекао је Хуфбауер.

Стручне организације процењују да ће Америци бити потребно додатних 546.000 грађевинских радника поред уобичајеног темпа запошљавања како би задовољили повећану потражњу због финансирања нових пројеката. И консултанти у "МакКинси" упозоравају да ће развој у области полупроводника погоршати постојећи недостатак инжењера и техничара. Компанијама у различитим индустријама, како наводе, биће потребно додатних 300.000 инжењера и 90.000 техничара до 2030. године.

"Подржавамо високо плаћене послове, али тада или купци морају да плате више или морате имати већу продуктивност. А, најлакши начин да постигнете већу продуктивност је да користите више аутоматизације", рекао је Вили Ши, професор на Харвардској пословној школи.

Висока цена напора да се прекине зависност од Кине

Шеф "БлекРока" Лари Финк је упозорио да ће напор администрације да прекине зависност од Кине субвенционисањем домаће производње такође задржати високе цене.

"Више не чујете реч глобализација. Градимо нове фабрике чипова у Сједињеним Државама — по којој цени? Напори Бајденове администрације да преусмери производњу значе да инфлација у САД вероватно неће пасти испод 4 одсто у скорије време", рекао је Финк.

Аналитичари упозоравају да ће сам обим државне помоћи "закључати тржишта".

"Ви нарушавате слободна тржишта када креирате ове подстицаје и када креирате правила која захтевају да купујете од домаћих фирми. Да је то најефикаснији начин да се нешто уради, не би вам била потребна субвенција за то", рекао је Итан Харис, шеф глобалне економије у "Бенк оф Америка". 

Покушаји убрзане декарбонизације такође би могли да подигну цене.

"Морамо да се крећемо тако брзо да бисмо изградили чисту енергију. Стварање толике потражње за лопатицама ветротурбина или било којом компонентом о којој причате ће бити инфлаторно", рекао је Џејсон Бордоф, шеф Центра за глобалну енергетску политику Универзитета Колумбија.

Бордоф је додао да би већи трошкови могли бити цена "коју вреди платити" ако то значи да је ланац снабдевања енергијом мање осетљив на геополитичке поремећаје.

Помоћник секретара за штампу Беле куће Мајкл Кикукава је рекао да су борба против инфлације и смањење трошкова Бајденов "главни приоритет".

Суштина проблема је покушај САД да смањи зависност од Кине, чија је јефтина производна база смањила трошкове чисте енергије последњих година. Морис Чанг, оснивач компаније за производњу полупроводника на Тајвану, назвао је напоре САД "веома скупом и узалудном вежбом". Он је изјавио да су трошкови производње у фабрици ТСМЦ-а у Орегону били 50 одсто скупљи него на Тајвану.

У децембру је ТСМЦ најавио проширење своје фабрике полупроводника у Фениксу од 28 милијарди долара, што је највећа директна страна инвестиција те врсте у САД.