Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), домаћинства у Србији су током 2022. године највише новца трошила на храну и безалкохолна пића, а најмање на рекреацију, културу, одећу и обућу, алкохолна пића, дуван и здравље.
Гледано у процентима, највећи удео у личној потрошњи свих домаћинстава чине издаци за храну и безалкохолна пића – 36 одсто за становање, воду, електричну енергију, гас и остала горива – 16,1 одсто.
Следе издаци за транспорт 8,9 одсто, за остале личне предмете и остале услуге 5,9 одсто, за комуникације 5,5 одсто, за рекреацију и културу 5,1 одсто, за одећу и обућу 4,9 процента, за алкохолна пића и дуван 4,7 одсто, за здравље 4,4 одсто и 8,5 одсто чинили су издаци за остале групе личне потрошње.
У РЗС анкети о потрошњи, приходима и условима живота, наводи се да су у 2022. години, просечни месечни приходи у домаћинству износили 78.393 динарa, што је у односу на 2021. годину, више за 9,3 одсто. Са друге стране, издаци за личну потрошњу домаћинстава износили су 78.678 динара, односно 9,4 одсто номинално више у односу на годину раније.
Када је градска средина у питању, просечни месечни приходи у новцу и у натури домаћинстава износили су 80.697 динарa, виши су за 9,2 одсто номинално у односу на 2021, а код домаћинстава у осталим подручјима износили су 74.644 динара тј. виши су за 9,5 одсто номинално, у односу на 2021. годину.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у градским подручјима износили су 81.087 динара и виши су за 9,2 одсто номинално, у односу на 2021, док су код домаћинстава у осталим подручјима износили 74.739 динара и виши су за 9,7 одсто номинално у односу на 2021.
Највећи удео у приходима у новцу и у натури, за сва домаћинства, имају приходи из редовног радног односа – 49,9 одсто, од пензија 32,1 одсто, приходи од пољопривреде, лова и риболова била су 4,3 одсто, натурална потрошња износила је три одсто, приходи ван редовног радног односа били су 2,6 одсто, примања од социјалног осигурања – 2,5 одсто, и 5,6 одсто чине приходи из осталих извора.