У два сектора просечна плата виша од 200.000 динара: Ко у Србији зарађује највише, а ко најмање?

Медијална нето зарада за фебруар била је 62.239 динарa, што значи да је 50 одсто запослених имало мању плату од тог износа

Просечна нето плата у Србији у фебруару је била 81.359 динара, али је у два сектора просечна зарада премашила 200.000 динара.

Најновији подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да највише зарађују програмери, јер се просечна плата у сектору информационих технологија приближила износу од 250.000 динара, док су на другом месту запослени на експлоатацији сирове нафте и природног гаса с просечном платом од 202.581 динара.

На трећем месту међу најплаћенијим занимањима су запослени у сектору производње кокса и деривата нафте са просеком од 172.311 динара, док су на четвртом месту по висини зараде научници који се баве истраживањем и развојем са просечном зарадом од 172.020 динара.

Пилоти, контролори лета и остали запослени у ваздушном саобраћају, који су годинама били у врху по зарадама, пали су на пето место са просеком од 169.995 динара.

У управљачким делатностима су просечне плате у фебруару биле око 152.891 динара, колико су зарађивали менаџери, директори и консултанти, док су запослени у дуванској индустрији, који су такође раније били у врху по платама, сада тек на седмом месту са просечном зарадом од 126.852 динара.

Економиста Драгован Милићевић каже за РТ Балкан да су очекивано највише зараде у секторима у којима је претежно ангажован високообразован кадар. 

"Дуванџије су са једне стране изненађење, али с друге не толико, јер њихове зараде нису мале, само су их друге делатности претекле. Они су увек били међу најплаћенијим занимањима. Ситуација на тржишту радне снаге се мења и сада су програмери најтраженији и зато су и њихове зараде највеће", указује економиста.

Медијална нето зарада за фебруар била је 62.239 динарa, што значи да је 50 одсто запослених имало мању плату од тог износа.

С друге стране, много мање од тога зарадили су запослени у услужним делатностима, угоститељству, поправци рачунара и преради дрвета. То су сектори у којима су примања најнижа и крећу се од 45.000 до 55.000 динара.

Према статистици, конобари и помоћни радници у кухињи зарађују најмање у Србији - 44.933 динара месечно у просеку.

Милићевић за РТ Балкан каже да је тако ниска просечна плата сигнал да се у овом сектору зараде примају "на руке".

"Дефинитивно то значи да је радник плаћен по учинку, да послодавац уплаћује минималац, а да му остатак исплаћује у готовини. Доста пара се окреће на црно баш у угоститељству, ван пореских органа, јер тешко да би конобар радио за те паре. Када су у питању остала слабо плаћена занимања, понуда нискоквалификоване радне снаге је много већа, него када су у питању стручна и експертска занимања и нормално је да они који имају боље образовање и квалификације, могу да рачунају и на веће зараде", сматра Драгован Милићевић.

При самом дну листе по висини зарада су и запослени у услужним делатностима (45.140 динара), у сектору прераде дрвета (46.881 динара), поправци рачунара (48.663 динара), и производњи одевних предмета (50.296).

Нешто боље су плаћени запослени у делатности путничких агенција (52.973) и услугама одржавања објеката (54.725 динара).

Три плате у Блацу као просечна на Старом граду

Када је у питању место становања, на Старом граду живе грађани који зарађују највише у Србији, а просек плата у овој централној београдској општини је 141.082 динара, док у Барајеву за ту плату раде два месеца, јер је просечна зарада у овој београдској приградској општини 69.268 динара.

Врачар је на другом месту по висини просечне зараде у Србији са 137.524 динара, а на трећем Нови Београд са 133.914 динара. На Савском венцу просечна плата у фебруару је била 131.717 динара.

С друге стране, најниже просечне плате су у општини Блаце (56.098 динара), Прешево (55.414 динара) и Сврљиг (56.504 динара).