Кина је драматично повећала употребу јуана за куповину руске робе током прошле године, при чему je скоро свa куповине нафте, угља и неких метала од суседа билa у кинеској валути уместо у доларима, пише "Ројтерс" позивајући се на изворе из трговинског сектора.
Прелазак на јуан за плаћање већег дела робне трговине вредности око 88 милијарди долара након почетка сукоба у Украјини убрзава напоре Кине да интернационализује своју валуту на рачун долара.
У марту је јуан постао најраширенија валута за прекограничне трансакције у Кини, престигавши долар, иако је његов удео као глобалне платне валуте и даље мали - 2,5 одсто у оквиру СВИФТ-у, у поређењу са 39,4 одсто за долар и 35,8 одсто за евро.
Чи Ло, виши инвестициони стратег у "БНП Париба" у Хонгконгу, предвиђа "ефекат грудве снега" како се све више земаља придружи "блоку јуана" али упозорава да је у питању дугорочан развој "који се протеже у наредне једну или две, чак и три деценије", рекао је он.
За сада, и у наредним годинама, мислим да ће се јуани претежно користити за трговину робом и енергијом, додао је.
Упркос напорима Пекинга који је почео пре више од деценије да интернационализује јуан, та валута се само спорадично користила с обзиром на то да се већина глобалне трговине нафтом, гасом, бакром и угљем до сада плаћала на основу референтних вредности заснованих на доларима.
То је почело да се мења прошле године пошто су западни купци избегавали куповину руске робе суочени са све већим санкцијама. Кинески купци су се укључили да купе сирову нафту, угаљ и алуминијум по сниженој цени, повећавши увоз робе из Москве за 52 одсто у вредности од 2022.
То је помогло Кини да уштеди милијарде долара док се њена привреда опорављала од пандемијских ограничења, а са опоравком економије, очекује се да ће се куповина наставити и повећати.
Укупна поравнања у систему прекограничног међубанкарског плаћања (ЦИПС), кинеској алтернативи међународном платном систему СВИФТ, порасла су за 21,5 одсто на годишњем нивоу на 96,7 билиона јуана (14,02 билиона долара) у 2022. години, показали су подаци кинеске централне банке.
Скоро сав кинески увоз нафте из Русије, углавном сирове, али и мање количине мазута, сада се намирује у јуанима, рекло је Ројтерсу петоро трговаца који су директно упознати са тим. Кина је прошле године из Русије увезла сирову нафту и мазут у укупној вредности од 60,3 милијарде долара, према кинеској царини.
Глобално гледано, употреба јуана добија на замаху. Аргентина је прошлог месеца саопштила да ће почети да плаћа кинески увоз у јуанима како би ублажила притисак на своје доларске резерве, док је у марту француски "ТоталЕнерџиз" за јуане испоручио Кини товар течног гаса (ЛНГ).
Промена је почела у априлу 2022, након што су кључне руске банке уклоњене из СВИФТ-а.
Нагодбе у јуанима порасле су након америчке забране увоза и пошто је Европа појачала ограничења за руске извознике пре него што је на крају увела трговински ембарго, са западним ограничењем цена наметнутим 5. децембра на извоз руске сирове нафте.
"Сва поморска продаја руске нафте Кини сада се обрачунава у јуанима, гурнувши у страну последњи мали број банака које су радиле са америчким доларима", рекао је један извор "Ројтерсу". "Постаје изузетно компликовано пословање у америчким доларима под режимом ограничења цена."
Кина се противи једностраним санкцијама, али такође води рачуна да се не нађе на удару такозваних секундарних санкција.
Удео јуана у увозним обрачунима Русије у 2022. скочио је на 23 одсто са 4 одсто, саопштила је руска централна банка у марту.
Прошлог месеца, заменик руског премијера Александар Новак рекао је да ће Москва наставити да прихвата више плаћања за извоз енергије у рубљама и јуанима јер настоји да се удаљи од долара и евра.
Руски председник Владимир Путин рекао је да се две трећине трговине између Пекинга и Москве сада обавља у рубљама или јуанима.
Растући увоз погурао је трговински дефицит Кине са Русијом на 38 милијарди долара прошле године, иако се тај јаз смањио у прва четири месеца 2023.