Иза драме о плафону дуга крије се трагедија јавних финансија САД, пише "Фајненшел тајмс". Лист наводи да су Грчка 2015. и Велика Британија прошле године показале на својим примерима шта све може да крене наопако, када дође до сукоба политике и јавних финансија и указује да САД очигледно не сматрају да треба да науче лекције на примерима других земаља. Уместо тога, Америка иде у сопствени политички сукоб око горње границе дуга од 31,4 билиона долара, можда већ следећег месеца. Од свих се тражи да изаберу своје хероје и зликовце у предстојећој борби, а улози су високи.
У првих седам месеци фискалне 2023. године основни државни приходи су смањени за 10 одсто, а расходи за 12 одсто. Ово оставља дефицит савезног буџета више од три пута већим у односу на исти период фискалне 2022. године.
Лист наводи да најновије прогнозе показују да ће ниво федералног дуга са уделом у националном дохотку од 98 одсто у 2023. години, бити само 7,6 одсто испод свог ратног врхунца из 1946. и да је на путу да га премаши 2028. године. Иначе, јавни дуг Уједињеног Краљевства, који је такође на високом вишедеценијском нивоу у односу на бруто домаћи производ, је и даље мањи од половине нивоа на којем је био на крају Другог светског рата.
ФТ пише да брзи раст америчког јавног дуга одражава ужасно стање америчке политике. Републиканци откривају фискалну опрезност само када су у опозицији, пре него што смање порезе када су на функцији. Знајући ово, демократе су одустале од фискалне опрезности и уместо тога промовишу огромне, и често неограничене, програме потрошње, као што је Закон о смањењу инфлације.
Резултат је да САД нарушавају своју позицију у сваком дугорочном међународном поређењу снаге јавних финансија. ФТ пореди ситуацију у Америци са земљама еврозоне којима је била потребна подршка током протекле деценије. Португал, Ирска и Шпанија су имале нижи ниво бруто дуга него што САД има данас, а прогнозе ММФ-а показују да ће амерички дуг премашити онај у Италији до 2028. и у Грчкој до краја деценије.
Наравно, у свету ниских каматних стопа, земље могу да живе добро са нешто вишим нивоима дуга и не морају да отплаћују своје задуживање. То је у свом раду заговарао Оливије Бланшар у Међународном монетарном фонду и Петерсон институту, али повољан већи дуг не значи да је дозвољено задуживање готово без ограничења. И сам Бланшар наводи да "путања дуга у САД није одржива према тренутној политици".
Поларизована политика би могла да обезбеди да САД не могу да плате све своје рачуне у наредним недељама. "Фајненшел тајмс" наводи да ова позоришна представа, која се понавља, почиње да гута финансијска тржишта, али напомиње да ће се то вероватно решити након неких потенцијално "чупавих" тренутака.
Права трагедија јавних финансија САД су њихове хроничне слабости. Ово неће изазвати само изненадну кризу и не показује знаке разрешења. На крају крајева, проблем је много дубљи. Он ће се погоршавати, како становништво САД стари, слабиће долар као светску резервну валуту и ослабиће америчку способност да пројектује економску моћ на глобалном нивоу, наводи ФТ.