Година за нама је била претешка за многе фирме у Србији, али и у осталим земљама Централне и Источне Европе. Број стечајних поступака у 12 држава региона порастао је са 25.917 на 36.090, односно за 39 одсто, пишу "Вечерње новости".
Неуспешних фирми је више у осам држава, док се у четири ова цифра смањила, пoдаци су компаније "Кофејс". У Србији је, према њиховим подацима, лане било чак 9.149 несолвентних предузећа, што је дупло више у односу на годину пре.
Укупан број неуспешних компанија је порастао у Бугарској, Хрватској, Мађарској, Летонији, Литванији, Пољској, Румунији и Србији. Чешка, Естонија, Словачка и Словенија су забележиле пад броја таквих компанија.
Аналитичари напомињу да је број несолвентних компанија порастао у свим привредним секторима, а не само у онима који зависе од потрошње енергената. Професор Економског факултета Љубодраг Савић наводи да је корен проблема у 2020. години и пандемији короне чије се последице нису виделе одмах.
"Влада је дала добар пакет помоћи и то је трајало колико је трајало. Проблем је настао када је помоћ престала, а привреда се још није опоравила", каже Савић.
Он додаје да у већем делу света стечај не значи да је предузеће престало да постоји, док је код нас другачије – најчешће страда предузеће, а власнику ништа не фали.
"У Србији су неки само формално одлазили у стечај да би се ослободили поверилаца. Тај број не рефлектује увек стање привреде", напомиње Савић.
Званични подаци Агенције за лиценцирање стечајних управника показују да је у Србији тренутно активних 1.636 стечајних поступака.
Почасни председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић објашњава да је прошле године било пуно стечаја по сили закона – фирме су отишле аутоматски у стечај јер нису подносиле финансијске извештаје.
"Истовремено, прошле године је почела висока инфлација у Србији и у земљама са којима сарађујемо, поскупела је радна снага, а све фирме нису могле то да испрате", рекао је Атанацковић.