Старост становништва погађа јавне финансије широм света, а рејтинг агенције упозоравају да су недавна повећања каматних стопа повећала издатке за пензије и трошкове здравствене заштите. Док каматне стопе расту као одговор на највећи пораст инфлације за једну генерацију, "Мудис", "Ес енд Пи" и "Фич", упозоравају да све лошији демографски подаци већ погађају кредитне рејтинге влада. Они додају да без темељних реформи, прети да се створи зачарани круг већих фискалних оптерећења и растућих трошкова задуживања.
"У прошлости се утицај демографије разматрао на дуге стазе. Сада је будућност са нама и већ погађа државне кредитне профиле", рекао је Дитмар Хорнунг из компаније "Мудис".
Америчке федералне резерве (ФЕД), Европска централна банка(ЕЦБ) и Банка Енглеске подигле су каматне стопе овог месеца на највиши ниво од финансијске кризе - повећавајући трошкове владиног сервисирања дуга.
"Док се демографија споро развија, проблем постаје све озбиљнији. Добро смо упознати са негативним ефектима у многим земљама, а они само расту", рекао је Едвард Паркер, глобални шеф истраживања за суверене и наднационалне компаније у "Фичу", који је прошлог месеца снизио кредитни рејтинг Француске, упозоравајући да би реформска агенда председника Емануела Макрона могла да застане.
Агенције за процену рејтинга указују да пораст трошкова позајмљивања погоршава и утицај на раст промена у популацији радно способног становништва, и удар на јавне финансије због повећања рачуна за здравствену заштиту и пензије.
Ово је утицало на изгледе за дуг у ЕУ, јер ће, према Европској комисији, удео становништва старијих од 65 година порасти са 20 одсто сада на 30 одсто до 2050. године, као и у Јапану и САД.
Марко Мрсник, водећи аналитичар у "Ес енд Пи", додао је да би, према стрес тесту ове агенције, повећање трошкова задуживања за један процентни поен повећало однос дуга према бруто домаћем производу за Јапан, Италију, УК и САД за око 40 до 60 процентних поена до 2060.
"То је веома значајно повећање и подразумева реформе које се баве притисцима старења или ће вероватно бити потребне друге фискалне реформе, ако државни дуг остане одржив", рекао је Мрсник.
Мере за ублажавање трошкова старења
"Ес енд Пи" је у јануару саопштио да ће отприлике половина највећих светских економија до 2060. године бити тешко погођена, ако се не предузму мере за ублажавање трошкова старења становништва.
Процењује се да би, у одсуству реформи фискалне политике везане за старење, просечна влада имала дефицит од 9,1 одсто БДП-а до 2060. године, што је огроман пораст са 2,4 одсто, какве су процене за 2025.
"Ес енд Пи", такође, предвиђа да ће трошкови пензија порасти у просеку за 4,5 процентних поена БДП-а до 2060. године, достижући 9,5 процената, иако са великим варијацијама међу земљама. Агенција за рејтинг је предвидела да ће између 2022. и 2060. године потрошња на здравствену заштиту у просеку по држави порасти за 2,7 процентних поена БДП-а.
"Што владе дуже одлажу акцију, то ће та акција бити болнија", рекао је Паркер из "Фича".
Као могући знак притиска, републиканци у Конгресу позивају на смањење потрошње и структурну реформу буџета у високо набијеној конфронтацији око горње границе америчког дуга.
Аналитичари наводе да су земље централне и јужне Европе у свету међу најлошијим демографским профилима, а издвајају Немачку, чије становништво стари једном од најбржих глобалних стопа.
У овогодишњем извештају "Мудиса" наводи се да је притисак на немачком тржишту рада "већ видљив" и додаје да ће "потенцијални раст даље ослабити у наредној години без реформи".
Агенције за рејтинг указују и на опасности због структурног дефицита пензионог система у Шпанији, где је влада недавно поново успоставила директну везу између плаћања и инфлације, као и рекорд Француске у управљању својим финансијама.
Али они приписују Грчкој заслуге за свеобухватне реформе свог пензионог система након дужничке кризе. У истраживању "Ес енд Пи" о 81 земљи, то је била једина држава у којој се очекивало да ће потрошња везана за узраст пасти до 2060.
Насупрот томе, неколико азијских земаља има све лошије изгледе због демографских притисака.
"Ако погледате 2050. годину, онда су Кореја, Тајван и Кина неке од земаља са најгорим профилима", рекао је Паркер.