Преговори о минималцу: Синдикати траже повећање најниже плате пре јануара

Секретар Савеза самосталног синдиката Србије Зоран Михајловић поручио је да је у преговорима о ванредном усклађивању минималне зараде, који почињу данас, неопходно наћи заједнички језик и могућност да се тренутна минимална зарада, због инфлације, коригује од половине 2023. године, a не тек од јануара 2024. године, као што је предвиђено.

Михајловић је рекао Танјугу да данас званично почињу преговори око ванредног усклађивања минималне зараде за ову годину, на коме се очекује да ће се заједно са Министарством финансија и са Унијом послодаваца, наћи заједнички језик како би се нашла могућност да се тренутна минимална зарада коригује од половине ове године, јер су инфлација и цене које расту девалвирале повећање које је било почетком 2023. године.

"Имали смо обећање да ће то бити већ уназад две, три године, али нажалост то се не дешава. Оно што је проблем сада је да је све већа разлика између минималне потрошачке корпе и минималне зараде, и ми хоћемо да то некако стигнемо" навео је Михајловић и додао да сумња да ће и овог пута успети, али поручује да не треба одустати.

Послодавци још мере

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић, међутим, каже да треба имати у виду да би се повећањем минималне зараде, повећале и остале зараде приближне минималној.

Атанацковић каже за Танјуг да се и раније помињала могућност да се два пута годишње установи минимална цена, што раније није било потребно пошто је била ниска инфлација.

"С обзиром да је од прошле године кренула висока инфлација, то се намеће као једно од решења за оне који имају најнижа примања", додао је Атаацковић.

Напомиње да се УПС заједно са владом договорила на посебној седници Социјално - економског савета, да се крене поново у разматрање могућности повећања минималца.
Атанацковић додаје да се у анкети коју је УПС урадила, показало да је већина послодаваца за повећање с обзиром да већина од њих не исплаћује минималне зараде, али напомиње да би се повећањем минималне зараде повећале и остале зараде приближне минималној.

"Данас ћемо изаћи са аргументима, нас између осталог интересује који ће ту бити и став владе, јер је она највећи послодавац и практично у односу на те могућности, ми такође излазимо са својим предлозима, с тим што је јасно да ми морамо да штитимо оне најслабије, послодавце који су у најтежим ситуацијама, а њих има прилично", рекао је Атанацковић.

Додао је да је инфлација негативно утицала како на потрошаче, тако и на привредника, који такође трпе последице. Подсетио је и да никада није постигнут договор да минимална зарада прати потрошачку корпу и инфлацију, из разлога што би та повећања са текућих нивоа до минималне потрошачке корпе била значајно велика, као и да се годинама уназад минимална цена рада кретала око 50 одсто од просечне.