Скупи енергенти били су главни покретач раста цена у Европи прошле године, али је у Србији много више од струје и гаса на раст инфлације утицало поскупљење хране. Без обзира што месецима стижу извештаји о глобалном паду индекса светских цена сировина, на полицама у домаћим трговинама за сада нема назнака да би цене могле да крену у рикверц. Произвођачи и трговци су, сматрају стручњаци, муњевито пратили потресе на глобалном тржишту када су цене ишле на горе, али супротан тренд се тешко прима у нашим радњама.
Главни изговор за поскупљења до сада су биле скупе сировине, амбалажа, вештачко ђубриво, потешкоће у ланцима снабдевања, а један од узрока је био и суша, која је допринела да принос пољопривредних производа буде мањи од прогнозираног, што им је дигло цене.
Стручњаци, међутим, напомињу да су све ове околности погодиле и друге земље, у којима намирнице нису толико поскупеле, али да је Србија специфична због високог удела хране у потрошачкој корпи, због чега она има и јачи утицај на инфлацију. Питање је, међутим, да ли је ово повећање цена хране оправдано. Економисти указују да су поједина предузећа искористила прилику да повећају своје профитне марже, да су поскупљења погурала и инфлациона очекивања.
Аналитичари кажу да су више цене последица психолошког ефекта и да трговци у Србији често у цену производа урачунају и инфлацију за коју калкулишу да ће се тек догодити, али и да овај период нестабилности користе да би остварили високе профите. Сад имамо дуг период раста цена и потрошачи дају много више за храну него раније, што за многе породице постаје све теже издрживо.
Просечна породица троши око 40 одсто буџета на храну
Према подацима који су објављени у стручном часопису "Макроекономске анализе и трендови" у ЕУ је раст цена хране прошле године био око 10 одсто, а у земљама Западног Балкана од 15 до 20 одсто. Енергенти су у истом периоду у ЕУ поскупели за скоро 30 одсто, а на Западном Балкану у просеку за око 17 процената. Учешће хране у инфлацији на Западном Балкану прошле године било је у просеку 42 одсто, а енергената 16 одсто.
У Србији инфлација није посустала ни ове године и после рекорда од 16,2 одсто који је достигла у марту, у априлу бележи тек минималан пад на 15,1 одсто.
Агроекономиста Милан Простран каже за РТ Балкан да је удео хране у инфлацији велики, јер код нас храна у буџету четворочлане породице учествује са око 40 одсто, док је у земљама ЕУ до ове актуелне кризе то учешће било 12 до 15 процената, док је сада око 22 одсто.
"Код њих је и даље то лакше издрживо, јер мањи део прихода одлази на храну и мање је заступљена у структури инфлације. Код нас је потрошња на храну доминантна у дохотку породице. На цене утичу и високе трговачке марже које за неке производе иду и до 30 одсто. Француска, која је највећи произвођач хране у ЕУ, води рат са трговцима и произвођачима. Чак су запретили и прехрамбеним произвођачима и трговцима да ће да уведу додатне порезе и да их на неки начин казне због држања цена на високом нивоу које су изазвале инфлацију, која никако не може да падне на ниво од пре две године", наводи Простран.
Он сматра да ће на цене хране у Србији наредних месеци сигурно утицати пад потрошње која се очекује.
"Потрошачи већ сада 'беже' ка јефтинијим намирницама. Купац неће узимати бут и бифтек, па чак ни пилећи филе, већ ће прећи на крилца, а када виде да им не иде продаја трговци ће морати да спусте цене. Грађани више не могу да купују те високовредне производе и већ редукују своју потрошњу и остављају простор да појефтине ти производи, којима пада тражња", каже агроекономиста.
Економиста Драгован Милићевић каже за РТ Балкан да је утицај цена појединих група производа на укупан износ инфлације пре свега одређен висином учешћа те групе у укупној потрошњи.
"Код нас је нажалост, као и у свим сиромашним земљама, удео хране и пића у расположивом дохотку огроман и иде изнад једне трећине. Како је раст цена хране и основних животних намирница енормно висок и значајно виши од просека раста цена, сасвим је разумљиво да је инфлацију повукло ово надпросечно повећање цена хране", каже Милићевић.
Ригидност цена наниже
У Народној банци Србије наводе да постоји последична веза између цена пољопривредних производа на светском тржишту, цена хране у пољопривредној и индустријској производњи на домаћем тржишту и цена хране у финалној потрошњи, али да се ефекти тих узрочно-последичних веза испољавају са одређеним временским помаком и да је присутан психолошки феномен "ригидности цена наниже".
Иако се потрошачима чини да трговци муњевито прилагођавају цене глобалним трендовима када оне расту, за супротан смер им је потребно време.
Разлог за то је, како наводе у НБС, је комплексност прехрамбеног ланца вредности и уговорних односа између већег броја учесника. На то указује и Простран и додаје да се једна ствар мора признати и произвођачима, а то је да су сировине које сада користе платили по ценама из уговора које су закључили прошле године, када су оне биле високе.
Председник "Ефективе" Дејан Гавриловић за РТ Балкан каже да су анализе овог удружења потрошача на више примера показале да су произвођачи или трговци неоправдано подигли своје марже. Он указује да се због тога дешава да су намирнице које се производе у домаћим фабрикама у Србији скупље него у земљама региона или ЕУ, где се извозе.
"Уље које се производи у Србији код нас сви трговци продају по максималној цени коју је држава одредила од око 220 динара, док у Црној Гори може да се купи за 165 динара. Кафа домаћег произвођача је јефтинија у маркетима у Немачкој. Бројни су такви примери", каже Гавриловић.
Шта је највише поскупело?
Малопродајне цене поврћа и свежег и прерађеног воћа, које у потрошачкој корпи учествују са 6,5 одсто, у просеку су повећане за 18,4 процената у 2022, а у прва три месеца ове године за 28,1 одсто међугодишње.
"На то се, поред високих трошкова производње, одразила и прошлогодишња суша, која је захватила наш регион током летњих месеци и знатно смањила понуду ових производа. И потрошачке цене индустријско-прехрамбених производа, који у структури потрошачке корпе учествују са скоро 25 одсто, бележиле су знатан раст у току прошле године, који се повећавао из месеца у месец, што је настављено и почетком 2023, тако да је у марту износио 24,7 одсто међугодишњи раст", наводе у централној банци.
Према подацима НБС, највећи међугодишњи раст забележиле су малопродајне цене јаја и млека и млечних прерађевина, док се раст цена меса и месних прерађевина, уља и масти, као и хлеба и производа од хлеба, у току првог квартала кретао у распону од 19 до 25 одсто међугодишње.
Према подацима Републичког завода за статистику, литар млека је у јануару прошле године коштао 95 динара, а у истом месецу ове године 150 динара, а јаја су са око 16 динара поскупела на 22 динара, колико сада у просеку коштају.
"Уз претпоставку просечне пољопривредне сезоне у нашој земљи, процењујемо да су цене хране у потрошњи достигле врхунац у првом кварталу 2023. и да би требало да започну силазни тренд, у тако кључно допринесу успоравању укупне инфлације до краја периода пројекције. Према мајској средњорочној пројекцији инфлације, допринос цена хране, без воћа и поврћа, укупној инфлацији требало би да се смањи у наредних годину дана за око 5,5 процената", кажу у НБС.